Петар Чичак – дете Воше са новосадских терена

Данашњи саговорник нам је Петар Чичак, кога ћемо уз речи добродошлице поздавити и захвалити му се што је издвојио време за овај интервју, и замолити да каже како је све почело?

-У Југовићу из Каћа, код тренера Милана Трнинића, популарног Тркија. На први тренинг ме одвео брат од тетке који је непосредно пре мене почео да тренира.

Није дуго требало да Вас запазе, како се даље развијала каријера?

-ФК Војводина и ФК Нови Сад су се борили за потпис, “стара дама” је превагнула…

Највећи успеси/у каријери/са Војводином, чији сте били и капитен?

-Два пута финале Купа, никад освојен, од тога једно изгубљено финале на ЈНА од вршњака Партизана.
Освојена квалитетна лига Војводине.
При крају каријере посебно драга титула првака лиге са Хајдуком из Чуруга где је обезбеђен улазак у војвођанску лигу.

Улазак у војвођанску лигу – Хајдук Чуруг

Са ким сте све сарађивали за време фудбалске едукације на популарном “Вујкету”?

-Тренер ми је био покојни Микица Ступар. Доста играча ван моје генерерације су направили сјајне каријере, Тадић, Алексић, Катаи, Медојевић, Качар… често смо заједно тренирали.

У репрезентацији

Репрезентација и сениори Војводине, да ли је било простора за улазак у професионалне воде?

-Репрезентативних окупљања СРЈ и СЦГ се са радошћу сећам и памтим их као једно лепо искуство.
Био сам Пижону омиљени играч тада, Ђорићу баш и не (уз осмех) 😊
Јоветић је одскакао и тада највише од свих.
Као генерација ’89 у Војводини нисмо баш били сјајни, па нико није отишао у први тим за чим и остаје највећи жал.

У дресу Пролетера из Новог Сада

Изабрали сте школовање, али ни од озбиљног фудбала нисте дигли руке?

-Тачно, после каљења по војвођанској лиги, долазим у Пролетер у Прву лигу код тренера Ристовског, касније Лалатовић и Ненад Церовић. Све то време сам био студент Економског факултета и успешно га завршио.

Са којим сте тренерима кроз каријеру сарађивали?

-Милан Трнинић и популарни Ћућа у Југовићу, Микица Ступар, Зоран Грујић, Божидар Пантелић, Љубомир Ристовски, Ненад Церовић, Ненад Лалатовић, Зоран Блажић, Светозар Совиљ…опростиће ми они који су изостављени, било их је доста кроз каријеру.

Који саиграч вам је остао упамћен као мајстор са лоптом?

-Зоран Зукић и Саша Богуновић по умећу, а Данило Секулић као најзахвалнији. Било је стварно одличних играча са којима сам све ове године играо, па користим ову прилику да их све и поздравим.

Кад смо код мајсторства, да ли је истина да је Ваше умеће било на том нивоу да су говорили да се лопта на Вашој нози понаша у складу са презименом, тј. лепи се?

-Клевета, свашта се причало 😂

 

ФК “Југовић” Каћ

Копачке окачене тамо где је све почело?

-Свуда пођи, кући дођи, на Сигету ФК Југовић.

Шта сада ради Петар и да ли има времена за фудбал?

-Поред доста обавеза на послу, двоје мале деце, гајење лешника, и даље се нађе времена да се погледа Југовић кад игра на Сигету, и за рекреацију са пријатељима.

Да ли син Филип показује афинитете ка лопти?

-Филип доста воли лопту, служи се са обе ноге. 😊 Може се рећи да ће поћи очевим стопама, време ће показати.

За крај, шта имате да поручите играчима и тренерима, као и свим љубитељима фудбала, посебно овог нашег, новосадског?

-После свега у фудбалу што сам прошао, највреднија су пријатељства која остају и пуно људи које сам упознао. На крају се то рачуна, а не статистика.
Желео бих да поздравим рад ове странице и људе који су ангажовани на њој, да апелујем на играче (бивше и активне) и тренере да је запрате, и да сви заједно пробудимо интересовање за новосадским фудбалом и да се присетимо неких заборављених асова, којих има на претек.

Опроштајна утакмица за Југовић, са сином.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *