Класа неизбрисива у времену
Одавно трка на војвођанском ”Југу” није била неизвеснија, а додатну драж такмичењу дају искусни играчи, са богатим суперлигашким искуством, чија љубав према фудбалу се није истопила. За лоптом трче са подједнаким жаром, као на почетку каријере, при чему су у својим клубовима међу најбоље оцењенима. Мирко Теодоровић (42) је покретачка енергија Подриња, Весељко Тривуновић (40) је јесењи првак са Хајдуком из Дивоша, док је Зоран Зукић (39) ”десетка” Младости из Бачког Јарка.
Један је од ретких играча, који је бранио боје сва четири клуба из темеринске општине, а најдужи стаж, рачунајући и млађе категорије, стекао је на Ливадици.
-Многи мисле да сам прошао школу Војводине, али почео сам у Младости, са седам година. Наступао сам за све селекције и непосредно пред пунолетство отишао у Цемент, тадашњег трећелигаша, где смо под вођством тренера Владимира Савића, изборили пласман у виши ранг. Током друголигашких битака, тренирао нас је Милан Ђуричић, а крај Цементаре сам се задржао годину и по дана – каже Зоран Зукић.
Преласку у шампионски Обилић, кумовао је легендарни Драгослав Шекуларац. Био је у генерацији Кузмана Бабеуа, Николе Лазетића, Дарка Варгеца. Пут га је касније одвео у стабилне друголигаше Звездару и Бечеј. Крај Тисе је одиграо незаборавних шест месеци.
-Имао сам на столу понуде Војводине и Хајдука. Одлучио сам се да каријеру наставим у Кули. Ношен великим очекивањима и младалачком нестрпљивошћу, желео сам да играм, а био сам у другом плану код тренера. Тада ми је било 20 година, нисам могао да се помирим са седењем на клупи, па сам отишао на позајмицу у Текстилац из Оџака, члана Српске лиге ”Војводина”. Са мном су на позајмици били Александар Давидов и Саво Павићевић. Био је то одличан потез, са 27 голова, постао сам најбољи стрелац лиге.
Током 2003. године, наставио је у Младости из Лучана, а колико му је лепо било у драгачевском крају, најбоље илуструје податак да је тамо провео четири и по године. У целој причи, незаобилазна је улога тренера Милана Ђуричића.
-На његову препоруку сам прешао у Младост, тамо сам провео најлепши део каријере, сазревши као играч. Одиграо сам 113 званичних утакмица и постигао 56 голова. Са Лучанцима сам прешао пут од Српске до Супер лиге, под вођством тренера Ненада Миловановића. У екипи је било више одличних играча, попут капитена Ивана Милошевића, Ђорђа Лазића, Душана Анђелковића…
У сезони 2007/2008, остварио се у улози оца, па је одлучио да се врати у војвођанску равницу. Избор је пао на друголигаша ЧСК Пивару, али није се дуго задржао, ношем жељом да заплеше међу својим Јарачанима.
-Сећам се да је те сезоне Српска лига ”Војводина” била квалитетно такмичње. Завршили смо на деоби друге позиције, иза новосадског Пролетера, бодовно поравнати са Радничким из Сомбора. На позив тренера Ненада Миловановића, отишао сам у Металац из Горњег Милановца. Био је то растанак од годину дана, поново сам се вратио у Бачки Јарак и остао наредних шест месеци. У зимском прелазном року сам прешао у Слогу из Темерина, чији дрес сам носио две и по године и био најбољи стрелац Српске лиге ”Војводина”. Налазили смо на прагу пласмана у виши ранг, две сезоне узастопно смо трку завршили као другопласирани, испративши у Прву лигу Раднички из Нове Пазове и Долину. За Слогу сам одиграо 70 званичних утакмица и касније поново обукао дрес Младости, која је у међувремену склизнула у Војвођанску лигу ” Југ”.
Немирног духа и у сталној потрази за новим изазовима, није га успорио ни улазак у четврту деценију. У биографију је додао наступе за ЖСК из Жабља, Борац (Шајкаш), ОФК Сириг, темерински ТСК и Јединство из Госпођинаца. Од летос је на старој адреси, са запаженим учником, током јесењих битака.
-Младост је моја друга кућа, бићу на терену, док ме ноге служе. Нисам склон повредама, још могу у трку са млађима. Могли смо више од осме позиције, добро смо играли на домаћем терену, али у гостима није ишло по плану. Лига је захтевна, са шест бивших српсколигаша. Хајдук из Дивоша је јесенас највише показао, заслужено приграбивши ловорике, а прате га хит јесени Јединство из Руменке, мој некадашњи клуб Борац и Нови Сад 1921, који се ових дана озбиљно појачао и не одустаје од првог места. Покушаћемо да се убацимо у водећу петорку – истакао је Зоран Зукић, офанзивац Младости.
Године су само број, класа је вечна и неизбрисива у времену…
Марко Менићанин
Брат Дејан у Војводини
Породица Зукић поседује фудбалски педигре. Рођени брат Дејан је узданица Војводине и омладински репрезентативац Србије.
-Волео бих да изгради успешну каријеру. Игра на сличној позицији као и ја, али има бољи шут и специјалиста је за слободњаке са 20 метара. Време ради за њега и треба само да буде упоран.
Старији од тренера Рајића
Рођен је 6. јуна 1981. године, док је тренер Ненад Рајић годину дана млађи. Занимљиво је да никад нису били заједно у постави Младости, али играли су један против другог.