Милош Тешић је рођен у Новом Саду 4. фебруара, 1995. године. Прве фудбалске кораке начинио је у РФК Нови Сад, где је боравио 12 година, прошавши све узрасне категорије. Кроз тај период тренирали су га Миљан Филиповић, Милан Раставац, Васа Орловић, Лабуд Пејовић, Милан Косановић и Мирко Бабић који му је указао шансу да дебитује за први тим са 16 година, у Првој лиги Србије.
У млађим категоријама Милош је боравио у разним камповима, а учествовао је и на Купу “Пера Јоцић”, који годинама уназад организује ФСВ, освојивши прво место у конкуренцији четири региона.
-Као шеснаестогодишњак прикључен сам првом тиму жуто-плавих, а дебитовао сам против Младости из Лучана (ПЛС)- присећа се Милош Тешић, са задовољством.
Била је то 2011. година, на велику штету, клуб је у том периоду живео на ивица амбиса, па је једино решење било да се угаси и све почне изнова, од најнижег ранга. Милош је био приморан да промени средину.
Одлучио се за одлазак у иностранство…
-Узевши један ранац и карту у једном смеру, заједно са Дарком Алексовским потписао сам, на свој 20 рођендан, за немачког седмолигаша ВфБ “Кулмбах”. Упоредо сам стажирао у клиници, како бих имао за смештај и храну, успут учио и језик.
Како је текао твој пут након одласка из ВфБ “Кулмбаха”, за кога си наступао?
-ВфБ “Кулмбах” је у мом мандату остварио историјски успех, завршили смо на другом месту Безиркслиге и на полусезони сам тражио бољи ангажман. Отишао сам у СПВГГ “Бајерн Хоф”, тада најјачи клуб у целом региону, који је ушао у Регионал лигу Баварске (квалитет у том рангу може да се пореди са нашом ЛЛСЛ). Путовао сам свако вече 80км на тренинге и усавршавао свој таленат са шефом стручног штаба “Бајерн Хофа”, Милославом Јановским.
“Бајерн Хоф” није могао да ме региструје, јер нисам поседовао потребну папирологију, али тренер Јановски ми је омогућио да останем у клубу и тренирам са квалитетним играчима. Касније сам послат у шести ранг, Ландеслигу, у клуб СВ “Поппенреутх”. Тамо сам провео годину и по дана, бележивши запажене резултате. Након тога, игром случаја вратио сам се на шест месеци у Србију.
Да ли си за то време проведено у нашој земљи, играо за неки клуб?
-Наступао сам за Озрен из Сокобање, Српска лига “Исток”.
Уследио је повратак у Немачку…
-По повратку у Немачку на једној од утакмица, угледна немачка породица, задовољна мојом игром, одлучила је да ме препоручи скауту Арсенала за ово подручје, Јиргену Косту.
Након разговора са Јиргеном послат сам у Регионал лигу Бајерн, СВ “Селингенпортен”.
Клуб ме је тестирао месец дана, морао сам много труда да уложим како бих остао. Играчи су углавном били из Б тимова Бундеслиге, стасали у њиховим камповима, тешко је било “искочити” имајући у виду захтеве које су наметнули. Прошао сам пробу и клуб је направио уговор са Ауди Сервисом, a притом сам предао и папире за радну дозволу. Њу сам чекао 8 месеци у Србији, тако да сам прву полусезону Регионал лиге (4) пропустио.
За СВ “Селингенпортен” сам почео да играм у марту 2018. године, уписао три наступа у Регионал лиги. Укупно годину и по дана сам играо за СВ “Селингенпортен”, а у међувремену, у пријатељским мечевима одмерио сам снаге и против друголигаша Нирнберга и Вурцбургер Кикерса. Након испадања у нижи ранг, незадољан статусом, с обзиром да нисам био у озбиљним плановима тренера, одлучио сам се за нове изазове.
Потом сам носио дрес “Туркспор Нирнберга”. Због обавеза на радном месту, нисам могао максимално да се посветим најважнијој споредној ствари на свету, па је дошло до нове промене .
Тренутно играм за “Босна Нирнберг”.
Фудбал у Немачкој у односу на наш…
-Фудбал у Немачкој је небо и земља у односу на фудбал у Србији.
Прво, почнимо од услова, терени су “као тепих” у свим лигама у којима сам наступао, имао сам прилику да играм против Бајерна из Минхена (2 тим), доживео сам да истрчим на терен “Минхен” стадиона, невероватан осећај. Сваки играч има редовна примања. Опрема и све остало је на врхунском нивоу. Челници клуба, који имају своје фирме, помажу играче (стан, кола), стварно невероватно. Људи гледају фудбал и има много навијача, права је штета што им тренутна ситуација онемогућава присуство.
У Немачкој, сам већ пет година. Фудбал овде не може свако да игра, адаптација је јако тешка, можеш бити не знам колико добар играч, али све се своди на психо-физичку снагу, самим тим што не причате језик земље из које потичете, и нисте са породицом намеће велики терет, са којим мораш да се носиш.
Шта бих препоручио сународницима који долазе у Немачку да крче пут?
-Играчима из Србије који би дошли овде, би препоручио да тренирају три пута више него што сад тренутно чине, јер овде се све види и гледа, апсолутно сваки параметар.
Да ли имаш намеру једног дана да се вратиш у Србију?
-Моја искрена жеља је да се вратим у српски фудбал, јер сам се заситио живота на западу.
Претпрошле године, био сам у Пролетеру, на проби, сасвим коректно одрадио припреме, међутим ангажован је страни фудбалер, па нисам успео да добијем уговор.
Моја порука за све читаоце портала нс.фудбал је да “није злато све што сија” и не треба да мислите да на западу новац пада са неба, много труда сам уложио како би себи омогућио солидан месечни приход, али са својих 25 година још увек нисам стекао статус “професионалaц”.
Захваљујемо се Милошу на издвојеном времену.