Време читања: 3 минута

Тренер о коме се говори

Одувек смо имали тренере, којима се поносила и Европа. Сетимо се само Миљана Миљанића, Вујадина Бошкова, Бранка Станковића, Радомира Антића и још неких. Сви они су дуго градили своју каријеру, пре него што су их обасјали рефлектори славе. И онда је наступио вакум. Спорадично су се, с времена на време, појављивала имена вредне пажње, али су и брзо нестајала са сцене. Делом због нестрпљења клубова, а и самих тренера, који су све мање радили на себи.

Минула два месеца, један је скренуо пажњу на себе. То је Душан Бајић (43) тренер Пролетера, који је преузео екипу после четири одиграна кола, само са једним бодом. Напустио је ТСЦ из Бачке Тополе, као асистент бившег селектора Младена Крстајића и храбро се упустио у неизвесну авантуру. Успео је да победи, између осталих, ТСЦ, док је против Партизана, на врху Топчидерског брда, освојио бод са Новосађанима, што ни највећи оптимисти нису очекивали. Његова авантура је унапред била осуђена на фудбалско самоубиство од којег су га многи одвраћали. Под његовом диригентском палицом, Пролетер је освојио 17 бодова и са последњег места крупним корацима кренуо ка средини табеле.

Мало који тренер би се упустио у тако нешто? Откуд вам таква храброст?

Тренерски посао је такав. Не бираш увек сам свој пут, посут ружама, некад мораш ићи и по трњу, ако те неко позове, а мене је Пролетер позвао и ја сам им на томе много захвалан.

Само добро упућени знају да Ви већ 17 година радите као тренер?

Тако је. Постоје тренери у чијем имену је већ сажето искуство, попут Зидана у Европи или код нас Младена Крстајића, Саше Илића и још неких. Они самом рефлексијом свог искуства и звучношћу свог имена делују на тим. И постојимо ми други, такозване занатлије који идемо спорије, али обе опције негде стижу. Не постоји универзум.

Коју формацију игре преферирате?

Рационалну. Не можеш безглаво јуришати у напад, а да не обезбедиш одбрану. Играчи су ме брзо разумели. Досадашњи учинак је пре свега њихов успех, па тек онда мој, док су порази увек моји.

Пада у очи да сте ретко динамичан тренер, пун страсти и енергије?

Јесте. То ми многи кажу. Ваљда ми је такав ДНК, против тога не могу.

Ко је на Вас као играча и тренера оставио најјачи утисак и коме сте највише захвални, на свом досадашњем путу?

Било их је много и бојим се да неког неоправдано изоставим. Унапред се таквим извињавам. Међу првим тренерима ми је био легендарни и непревазиђени Светозар Чича, који ми је у дресу новосадских “канаринаца” доделио, у подмлатку, улогу левог бека, због дугог корака, а пре тога сам играо у навали. Он има непогрешиво стручно око. Сарадња са Петром Курћубићем и Миодрагом Морачом је била више него плодоносна. Прерано преминули, Золтан Сабо, такође заслужује централно место, затим Бранислав Новаковић, Душко Грујић…

Репрезентацију Србије у недељу очекује утакмица деценије против Португалије. Ваше прогнозе?

Селектор Драган Стојковић је унео нешто ново у наш посао. Не ставља унапред тегове на леђа играча, нити им спрема омчу око врата у случају неуспеха. Ту је и бараж, а и после баража ће се играти фудбал. Надам се да ће Србија извадити визу за Светско првенству у Катару.

М. Менићанин

Захвалност ФС Војводине

Душан Бајић поседује Профи лиценцу, поред дипломе Факултета физичке културе у Новом Саду и чест је предавач на бројним семинарима, новим тренерима полазницима на путу њиховог школовања и стицања звања.

Посебно се захваљујем ФС Војводине и његовом стручном тиму, на челу са генералним секретаром Миодрагом Цвијићем, који ми је први указао шансу на пољу едукације других.