Време читања: 2 минута

РФК Нови Сад 1921 се пробудио у другој половини јесење етапе, шок терапија уродила плодом

Жуто-плави нису стартовали по плану, бодове су олако губили у дуелима са екипама које се боре за очување статуса, а кап је прелила чашу после ремија у Бачком Јарку, када је дошло до промене тренера. Горданића је заменио Владимир Шпоња, бивши тренер Јединства из Руменке. Деби на клупи имао је у финалној утакмиици Купа ФСГНС против Татре из Кисача и уписао је тријумф – 0:1, освојивши трофеј. Под његовом командом Нови Сад је остварио пет подвига и један неуспех, пораз у Шиду. Дерби утакмице против ривала који претендују за највиши пласман окончане су жељеним резултатима, па некадашњи друголигаш након подвлачења црте на полусезони, са два бода више од Хајдука из Дивоша, зимује на месту које води у Српску лигу.

Чињеница је да недостаје голгетер, у одсуству повређеног Пекића, шансу је повремено добијао млади Јањић, а последњу трећину јесењег дела посао на тој позицији одлично су обављали Војислав Балабановић и Александар Ерак, који се по вокацији најбоље сналазе на крилу. Са захтевним улогама на терену поменути двојац постигао је укупно десет погодака (Балабановић 8 и Ерак 2). Поред класичне деветке, појачања се очекују и у осталим линијама тима. За пласман у виши ранг потребна је дужа клупа и јача конкуренција.

Ослонац тима били су староседеоци Кавчић, Бранковић, Игњић, Симић, Сувајџић, Митровић, новајлије Бабић и Вукаљевић и голман Ранђеловић, практично без замене, асвој допринос дали су Пањак и Кантарџић. Зец и Ковачевић имали су завидну минутажу у другој половини полусезоне, док је у последњим минутима јесени млађарија чинила резервисте, а неки од њих добили су прилику да покажу своје умеће у финишу трке, Ристић и Кулпинац.

На Детелинари дувају неки нови ветрови, у правцу Српске лиге…