Време читања: 5 минута

КЛУБОВИ ТЕМЕРИНСКЕ ОПШТИНЕ ОСЛОНИЛИ СЕ НА ДОМАЋИ ТРЕНЕРСКИ КАДАР, ТРОЈИЦА ИЗ КВАРТЕТА РОЂЕНИ 1988. ГОДИНЕ

Пажљиви хроничари дешавања у четири фудбалска клуба општине Темерин, са задовољством су констатовали чињеницу да су на клупама четворица тренера из локалног оквира, односно да је, после постепеног смањивања прилива играчког кадра са стране и све веће оријентације ка домаћим снагама, исти рецепт примењен и по питању струке. Треба нагласити да су чак тројица из ове приче рођена 1988. године и да време ради за њих, посматрано кроз призму њиховог позиционирања на тренерском звезданом небу.
Тројица тренера су из Бачког Јарка и повезује их Младост, некадашњи члан Прве Б лиге. Саво Ковачевић (34), бивши играч Војводине, Пролетера, Слободе из Ужица, Сент Галена и казахстанског прволигаша Спартака из Семеја, тренутно је за кормилом клуба са Ливадице. Припада му улога најмлађег тренера у овом квартету, јер је шест дана млађи од Александра Миљковића.
-Проценио сам да је за тренера на почетку каријере најбоље да крене да пече занат у свом месту, супротно стереотипу да је најтеже радити међу својима. Тренерски посао је стресан, где год да си ангажован, а сваки почетак је тежак сам по себи – прича Саво Ковачевић.
Имао је привилегију да, током играчке каријере, тренира са Душаном Тадићем, Гојком Качаром, Николом Максимовићем, Филипом Касалицом, Немањом Човићем…
-Најлепши део играчке каријере, биле су по две године у новосадском Пролетеру и Слободи из Ужица. Са сјајном атмосфером у клубу и одличним резултатима, подударила се моја врхунска форма. Фудбал ми је донео пуно тога лепог кроз живот, стекао сам пријатеље на свим меридијанима, тако да по завршетку играчке каријере нисам имао дилему да ли да упловим у тренерске воде – наглашава Саво Ковачевић.
Са њим је, у млађим категоријама Младости, играо Михајло Козомора. Одрасли су заједно, познају се у душу, па сваки делић слободног времена користе за дружење.
-Почео сам да тренирам после шестог рођендана, а са 15 година сам прешао у Војводину. Тамо сам се задржао две сезоне и сениорски фудбал искусио кроз наступе за Пролетер, Младост и темеринску Слогу, на српсколигашкој сцени. Чим сам, током 2012. године, завршио Факултет за спорт и физичку културу, почео сам да се бавим тренерским послом, радећи са млађим категоријама Младости – истиче Михајло Козомора.
Заједно са Немањом Миљановићем, концем 2015. године, основао је Школу фудбала Један тим, чији резултати су препознатљиви и ван граница Србије, а после тренерског стажа на клупи Младости, летос је преузео ТСК, лидера Прве новосадске лиге.
-Иза нас је јесен за памћење. Не само да смо убрали ловорике, већ смо и у финалу Купа ФСГ Нови Сад елиминисали српсколигаша Кабел. Ово је својеврсни дипломски рад за играче и мене, имамо прилику да будемо уписани у клупски алманах, уколико изборимо повратак међу војвођанске лигаше, у чијем друштву је ТСК последњи пут био 2004. године – наглашава Михајло Козомора.
Александар Миљковић је тренер ОФК Сирига, у којем је провео играчку каријеру. У сезони 2011/2012 почео је да тренира пионире и кадете клуба где је поникао, а две године касније сениоре је, из Градске лиге Новог Сада, увео у Новосадску лигу. Исти успех, поновио је на крају претходне сезоне, при чему је, у међувремену, предводио ТСК у баражу за Војвођанску лигу – “Југ“.
-Успео сам да ускладим обавезе на радном месту вође сектора саобраћајне полиције, са студирањем на Правном факултету и тренерски рад. Често ми дан буде тесан, са прегршт активности, али радим оно што волим. У Сиригу сам међу добро познатим лицима, тренутно смо шестопласирани у Првој новосадској лиги, а приметна је тенденција организационог раста, што би, уз допунску селекцију кадра и континуитет озбиљног рада, у блиској будућности могло да прошири видике ка Војвођанској лиги – каже Александар Миљковић.
Искуство из Кине, у којој је боравио током 2019. године, помогло му је у тренерском усавршавању.
-Стицајем околности, обрео сам се у граду Хеби, са пола милиона становника, у регији где скоро нико не говори енглески језик. Истоименом клубу, био је потребан тренер са А лиценцом УЕФА, па сам прихватио изазов и упустио се у својеврсну авантуру. Са играчима сам комуницирао преко председника клуба, јер је студирао у Енглеској, па смо се нас двојица споразумевали без потешкоћа – прича Александар Миљковић.
Најискуснији у квартету, Мирко Давидовић, рођен је 1968. године, а играчку каријеру, дугу 29 година, окончао током септембра 2008. године, као капитен Младости. Ковачевићу и Козомори, био је први тренер у млађим категоријама јарачких плаво-белих.
-Током играчке каријере, уписао сам више од 600 званичних наступа. Са 17 година, дебитовао сам у сениорској екипи Младости, а три године касније, отишао сам на Детелинару. После сезоне и по, вратио сам се у Младост и када смо испали из Прве Б лиге, опробао сам се у Немачкој. Стечено искуство у Франкфурту, било је одскочна даска за добре игре у Будућности и Елану. Србобранци су тада били у Српској лиги али сам се задржао само шест месеци. Завршних осам сезона, носио сам капитенску траку у Младости и у 40. години одлучио да подвучем црту – каже Мирко Давидовић, садашњи тренер Слоге из Темерина.
Имао је част да га тренирају Козлина, Радоја, Шкоро, Савић и Коврлија, а у време када је Младост играла у Првој Б лиги, плаво-бели су скоцкали екипу за респект.
-Тада су боје Младости бранили Јефтић, Ковач, Дунђерски, Врањеш, Шимичић, Пинтаћ и Орловић. На утакмицама баража са Русандом, суботичким Спартаком и Слогом из Краљева, игла није имала где да падне. Изборили смо пласман у Прву Б лигу, а Земун, Чукарички, ОФК Београд и Нови Пазар, имали су јаке тимове и било је задовољство играти у таквом друштву – категоричан је Мирко Давидовић.
Одлична енергија, изражен вољни моменат и посвећеност, а надасве остварени резултати, потврђују да су клубови темеринске општине повукли добар потез, јер су овом квартету дали шансу да надограђају тренерски идентитет, а за узврат имају биланс који није у раскораку са амбицијама.
М. Менићанин

ЛЕПЕ УСПОМЕНЕ ИЗ ШВАЈЦАРСКЕ

Саво Ковачевић је на врхунцу играчке каријере био у Сент Галену. Издвојио је сарадњу са тренером Џефом Саибеном и утакмицу на Сент Јакобс парку у Базелу.
-Саибен је сјајан стратег, буквално играчима нацрта сваки детаљ о противнику. Меч у Базелу, остао је урезан у сећање, због атрактивног ривала и феноменалне атмосфере на стадиону који је опремљен као свемирски брод.

ВАЉЕВО У СРЦУ ДАВИДОВИЋА

Ваљевска епизода има посебно место у богатом фудбалском споменару Мирка Давидовића. У Парку пећина играла се Прва Б лига, а прво место је измакло за три бода, јер је врпцу први пресекао Сартид, због кикса у Никшићу.
-Радо се сећам утакмице са Приштином, постигао сам оба гола, пет хиљада гледалаца је било на ногама, а у новинама сам добио оцену 9,5. За Будућност су играли Стјепановић, Шараба, Дамјановић, Мацић, Тмушић, Снегић, Кљајевић и Раде Тодоровић, касније узданица Нирнберга и Славије из Софије.