ЉУБИША ВУКЕЉА (39), НАПАДАЧ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ ИСКУСТВОМ, ПРКОСИ ГОДИНАМА У ДРЕСУ ОФК СИРИГА
Пре годину и по дана, Љубиша Вукеља (39), обукао је дрес ОФК Сирига, променивши одлуку о окончању богате играчке каријере. Упркос чињеници да се за кормилом војвођанског лигаша Индекса премијерно опробао у улози тренера, зов зеленог правоугаоника био је јачи, па је некадашњи играч Војводине, Партизана, Вашаша, кипарског Етникоса, Борца из Бањалуке, Челика (Никшић) и Пролетера, поново изгланцао копачке и кренуо у трку са млађима.
-Сирижани су ме позвали у јулу прошле године, после испадања из Новосадске лиге. Идеја је била да се експресно врате, јер клубу по организацији, условима и традицији, није место у најнижем рангу такмичења, а мени се прича учинила занимљивом и брзо сам се договорио са председником Николом Вукашиновићем. Таквом расплету, кумовала је околност да тренер Александар Миљковић и ја имамо заједничког пријатеља Слободана Круља, који је уложио доста енергије да бих променио одлуку о окончању каријере. Из ове перспективе, нисам погрешио – каже Љубиша Вукеља.
Сирижани су на импресиван начин освојили прво место у Градској лиги Новог Сада и уочи његовог рођендана, у дивном амбијенту Спортског центра Мика и Мишке, који кроз име чува сећање на прерано преминуле првотимце Мирослава Тешића и голмана Милоша Мишчевића, прославили пласман у Прву новосадску лигу.
-Пронашао сам мотив да још будем на терену. Кад изгубим вољу да тренирам, то ће бити дефинитиван знак да је време за играчку пензију, али о томе, у овом тренутку, не размишљам. Стекао сам пуно пријатеља у Сиригу, оваква фудбалска средина заслужује бар војвођанског лигаша. Јесен смо завршили као шестопласирани, плативши данак слабом учинку током уводних седам кола. Пробудили смо се тек на половини јесење етапе, нанизавши седам победа и реми. Сами смо криви, јер да смо од почетка играли у том ритму, били бисмо међу кандидатима за освајање првог места.
Са резултатским узлетом Сирижана, подударила се његова прекоманда на позицију штопера. Сходно искуству и класи неизбрисивој у времену, иако нападач, улогу са којом се први пут сусрео у каријери, одиграо је – на високом нивоу.
-Сви смо у служби тима. Штопер, зашто да не? Први пут у првенству, штопера сам играо у 4. колу, када смо гостовали у Жабљу, док сам од седмог кола и меча са Цементом, био редовно у тој улози, најчешће са Миланом Цигановићем у тандему. Дешавало се да тренер каже да пређем у напад, током последњих двадесет минута, у случају да смо јурили резултат. Више бодова смо освојили у гостима, него пред својим навијачима. Стварали смо доста шанси, али и промашивали. Финиш је поправио слику и поглед на табелу учинио лепшим.
С обзиром на двоцифрени бодовни минус, наспрам комшија из Темерина, водећих у каравану, али и безбедну дистанцу у односу на угрожене екипе, не постоји резултатски притисак пред пролећни део.
-Највећи проблем представљала је чињеница да је у одбрамбеној линији, у односу на тим из прошле сезоне, остао само десни бек Бојан Радић. На левом беку, није било повређеног Бориса Брежњака, док је штопер Душко Васић, због обавеза на радном месту, био редован тек од десетог кола. Упркос свему, позиционирали смо се у горњем делу табеле, са одличном бодовном залихом за пролећни лет без турбуленција. Задовољство је констатовати да клуб организационо расте, уз моју процену да ће већ наредне сезоне, ако се ствари буду одвијале започетим током, бити међу главним кандидатима за улазак у Војвођанску лигу – поручио је Љубиша Вукеља.
М. Менићанин
МИЉКОВИЋ: СВЕ ЛАКШЕ СА ВУКЕЉОМ
Александар Миљковић, тренер ОФК Сирига, са задовољством у гласу, истакао је немерљив допринос Вукеље у реализацији циљева:
-Много нам је значио на позицији штопера, иако је целу каријеру нападач. Било је пар мечева, када смо га слали пред противнички гол и успевали да, његовим головима и асистенцијама, сломимо отпор ривала.