БРАНА ИЛИЋ СУТРА СЛАВИ 38. РОЂЕНДАН И НЕ РАЗМИШЉА О ФУДБАЛСКОЈ ПЕНЗИЈИ
Енергија вечитог младића је заштитни знак Бране Илића, који ће сутра, у кругу породичног дома у Голубинцима, да прослави 38. рођендан. Већина његових вршњака, ставила је тачку на играчку каријеру, а некадашњи играч Јадрана, Рада, Земуна, Партизана, Војводине, Актобеа, ПАС Јанине, Ариса, Кишварде, Инђије, Феникса 1995 и Железничара (Панчево), не размишља у том правцу.
Летос је задужио дрес Словена из Руме и, сходно усађеним професионалним обрасцима понашања, лако се уклопио у причу са потенцијалом на дуже стазе. Није уписао ниједан изостанак, свих 15 јесењих мечева, провео је на терену, постигавши девет голова, па се његово име налази међу тројицом водећих стрелаца војвођанског ”Југа”.
-Долазак у Борковачку долину ми је продужио фудбалски живот. Дошао сам на позив некадашњих саиграча, актуелног капитена Борислава Јовановића, и донедавног шефа стручног штаба Милана Маслића. Председник Милорад Батало, заједно са сарадницима, улаже пуно напора да клуб континуирано настави узлазном линијом. Атмосфера у клубу је сјајна, у кругу смо кандидата за пласман међу српсколигаше, а имамо три бода мање од водећег Хајдука из Дивоша. Нанизали смо 12 мечева без пораза и показали да поседујемо капацитет за највише циљеве. Паралелно водим бригу о омладинцима, жеља ми је да по окончању играчке каријере, останем у тренерским водама – каже Брана Илић.
Фудбалска прича некадашњег интернационалца, почела је у Јадрану из Голубинаца, када је навршио шест година. Од малих ногу, лопта му је била омиљени реквизит и сваки тренутак је користио да буде на зеленом правоугаонику.
-Први тренер, био ми је отац Живко и захваљујући њему, савладао сам фудбалску азбуку. У млађим категоријама Јадрана, остао сам до 12. године, а онда се отворио пут ка Земуну. Клуб из Горње вароши, у то време, имао је једну од најбољих омладинских школа, а уз тренера Драгана Шипку наставио сам да напредујем. Прошао сам све млађе селекције и као најбољи стрелац омладинаца добио прилику да дебитујем за први тим. Шансу ми је дао тренер Милољуб Остојић, касније сам добио капитенску траку и у периоду од 2003. до 2007. године уписао 93 званична наступа, уз 15 постигнутих голова.
Висок голгетерски ниво, задржао је и после преласка у Рад. На Бањици је остао две године, одигравши 60 мечева, украшених са 16 голова.
-У том периоду, стекао сам много пријатеља, са којима се дружим и данас. Рад је, на крилима сјајне атмосфере, 2008. године изборио пласман у Супер лигу. Бањица ми је представљала одскочну даску за прелазак у Партизан, где су се остварили моји највећи успеси. Дрес црно-белих, носио сам годину и по дана. Освојили смо две титуле, пехар у Купу, играли европске утакмице… У тим тренуцима, имао сам у ногама више од 200 утакмица на елитној позорници, али тек у Партизану сам постао интересантан и клубовима из иностранства. Првенац за црно-беле, постигао сам 18. марта 2009. године у двобоју са Јагодином (1:0). Невероватан је осећај када цела трибина скандира твоје име. Навијачи црно-белих су то учинили, док сам био у клубу, а други пут када сам у дресу Војводине играо против Партизана.
Селидба у Нови Сад, уследила је током лета 2010. године. Војводина му је била пречица до репрезентације и одскочна даска за одисеје преко границе.
-Нови Сад је прелеп град, сезону и по сам уживао у фудбалу. Борили смо се за титулу до краја првенства, далеко догурали и у куп такмичењу. Наступи за Војводину нису прошли незапажено, па је стигао позив из репрезентације. Нисам наступио у квалификацијама за Европско првенство против Северне Ирске и Естоније, а шансу сам добио у пријатељској утакмици са Јужном Корејом. Из војвођанске равнице, током 2012. године, први пут сам се отиснуо у иностранство, потписавши уговор са Актобеом. У Казахстану сам остао свега три месеца, одиграо сам десет мечева и три пута се уписао у стрелце, али одлазак тамо, посматрано из ове перспективе, представљао је највећу грешку у каријери.
Није размишљао о повратку у Србију, јер му се указала прилика да се представи грчкој фудбалској јавности. ПАС Јанина је, са њим, као ударном иглом, остварила највеће успехе.
-Четири године сам остао на северозападу Грчке. ПАС Јанина је током прве године мог боравка остварила највећи успех у клупској историји, освајањем 5. места. Два кола пре краја, против Керкире (1:0), постигао сам гол вредан победе и пласмана у Европу. Сваке сезоне држали смо висок ниво и поново, пред мој одлазак из клуба, извадили евро визу. Уписао сам 126 званичних наступа и са 30 голова сам други најбољи стрелац у клупским алманасима. У Јанини имам кумове и бројне пријатеље, па кад год се укаже прилика радо отпутујем да их обиђем.
Годину дана је био у Арису, осетивши притисак који доноси играње за клуб из Солуна.
-За мене је Арисов стадион најлепши у Грчкој, имају френетичније навијаче. У питању је велики клуб, који се у то време подизао из тешке ситуације, после испадања у Трећу лигу. Резултати су изостали, а притисак постао претешко бреме, па сам одлучио да дигнем сидро. Наставио сам у Мађарској, где сам 2017. године потписао уговор са Кишвардом. Експресно смо се из Друге лиге пласирали у елитни ранг, на конту сам имао 14 голова и 22 асистенције. Опстали смо у Првој лиги, током друге сезоне моје одисеје у клубу са беспрекорном организацијом и сјајном инфраструктуром.
После осам година, у лето 2019. године, одлучио се за повратак у Србију. Изабрао је тадашњег суперлигаша Инђију, где је остао две сезоне, а затим наставио каријеру у Железничару. На прволигашкој сцени, уписао је 1036 минута, постигавши седам голова за Панчевце.
-Провео сам шест лепих месеци у Панчеву, план је био да останем и за пролећни део трке, али приватни разлози су убрзали одлазак. Постало ми је напорно да свакодневно путујем на тренинге, при чему је највише трпела породица. Уследио је позив из Феникса 1995, био сам, практично, на кућном прагу, с обзиром на удаљеност Голубинаца и Старе Пазове, али и први пут се спустио испод друге лиге. Жао ми је што се клуб угасио, иако је био у трци за прво место – рекао је Брана Илић.
Клинци га препознају где год да се појави и има стрпљење за сваког од њих, када је у питању фотографисање после утакмица, јер и он је некад био на фудбалском почетку и имао своје узоре. У Руми је отворио поглавље које не жели да затвори без уласка у виши ранг. Уосталом, тако је научио током каријере…
М. Менићанин
ЧЕТИРИ ПУТА СА ПРОТИЋЕМ
Током богате каријере, четири пута, био је саиграч са дефанзивцем Радошем Протићем. Фудбалски путеви су им се укрштали у Раду, Кишварди, Инђији и Железничару. Имао је прилику да игра против Бранислава Ивановића, Немање Видића, Ибагазе, Раул Брава, Габора Кираљија, Дагласа Косте, Вилијана, Фернандиња…
НАЈДРАЖИ ГОЛОВИ
Најтеже му је да издвоји најдраже голове. Било их је на обе сцене, домаћој и интернационалној:
-У дресу Рада, постигао сам гол у победи над Смедеревом (3:1), вредној пласмана у Супер лигу. За Партизан сам био стрелац на гостовању Жилини (2:0), у оквиру баража за групну фазу Лиге Европе. Памтим и голове из ПАС Јанине, у двобоју са Керкиром и против Паниониоса, када сам погодио из корнера.
ПОСЛОВИ ОКО КУЋЕ
Живот изван градске вреве, подразумева активности на одржавању окућнице. У Голубинцима, заједно са породицом, има неопходан мир и у кругу најближих црпи енергију за фудбалске изазове:
-Није ми тешко да радим послове око куће. Косим траву, орезујем тује, водим бригу о уређењу дворишта. Породица је на првом месту, али буде времена и за дружење са пријатељима.