Време читања: 4 минута

ДЕВЕТ УЗАСТОПНИХ ПОБЕДА У ФИНИШУ ТРКЕ

Дугом чекању на повратак међу војвођанске лигаше коначно је дошао крај, па ће ТСК од наредне сезоне бити трећи представник општине Темерин на ”Југу”. Последњи пут, заједно са Слогом и Младости, за бодове се борио почетком осамдесетих година, а већ сада навијачи с нестрпљењем причају о предстојећим међусобним окршајима, својеврсним фудбалским празницима пред трибинама пуним као кутија шибица. Скор од 24 победе, четири ремија и два пораза, уз гол-разлику 92:23, отворио је врата на која су Темеринци дуго куцали.
– Иза нас је сезона за незаборав. Освојили смо Куп ФСГ Новог Сада и трасирали пут ка Купу ФСВ, где смо елминисали војвођанске лигаше Хајдук и Доњи Срем 2015, а у финалу поражени од српсколигаша Динама 1945. Приоритет је било такмичење у Првој новосадској лиги, морали смо да уложимо пуно енергије да бисмо први прошли кроз циљ. Сваки бод смо
поштено освојили. Са девет узастопних победа у завршници, уз тријумф над главним конкурентом Фрушкогорским партизаном (3:2), пред две хиљаде гледалаца, потврдили смо да смо сазрели за искорак – каже Никола Лазић, председник клуба.
На половини трке, црвено-бели су имали четири бода више од Буковчана, али су средином априла, поразом од Цемента (0:1) и ремијем са, тада последњепласираним Омладинцем (1:1), испустили лидерску позицију.
– Ишли смо тежим путем, па је и задовољство израженије. Без пораза смо на домаћем терену, освојили смо највише бодова у гостима, а одбрана је примила најмање голова и то су све показатељи покрића успеха, који је резултат посвећености свих структура клуба. Суђење је било одлично, није било фаворизовања наших противника, а такав однос је омогућио да на
терену покажемо да смо најбољи. Темеринци су три пута имали прилику да се кроз бараж домогну вишег ранга, а представници Сремске лиге су били успешнији. Поучени тим негативним искуствима, уложили су додатни напор у борби за прво место.
– Виши ранг подразумева и већу одговорност, следствено томе изискује и јачање играчког кадра. Не сматрам да нам је потребно пуно новајлија да бисмо били конкурентни у јачем такмичењу, али ће бити освежења. Приоритет је да сачувамо окосницу тима, док ангажовање квартета проверених играча, представља доминантну идеју у склапању мозаика за јесење изазове – нагласио је Никола Лазић.
Летос је Михајло Козомора, са помоћником Марком Томићем, преузео кормило. Није постојао притисак у погледу освајања првог места, али сходно традицији клуба основаног пре 110 година и константно високом пласману, обавеза да се задржи ниво добрих резултата, наметнула се сама по себи.
– Пласман на војвођански ”Југ” представља огромну сатисфакцију за све штo смо претурили преко леђа у минулом периоду. Играчи су јунаци, изнели су терет обавеза на три фронта. Ниједног момента нисмо изгубили самопоуздање, веровали смо да је циљ достижан, чак и када смо склизнули на друго место. У четири дана је стала цела сезона, најпре финале Купа ФС
Војводине, потом и меч истине са Буковчанима. Били смо најбољи, када је то било најпотребније – истиче тренер Михајло Козомора.
Током пет сезона међу црвено-белима, Јово Пуповац се наметнуо као лидер тима. Головима и асистенцијама, често је постављао путоказ ка циљу, а део минулог првенства, због повреде, провео је ван терена. Вратио се у прави час, па на три узастопне утакмице, у финишу сезоне, уписао по два гола.
– Једва сам чекао повратак на терен, теже је гледати са трибина. Екипа која у улози госта освоји 35 бодова зрела је да се опроба у јачој конкуренцији. Имали смо низ тешких испита, пред крај нас је стигао и умор, али нисмо у томе желели да тражимо алиби. Навијачи су били подршка, слали ветар у једра и драго ми је да смо им приредили прегршт тренутака за радост. Имаћемо шта да покажемо на ”Југу” није нам намера да играмо споредну улогу – јасан је капитен Јово Пуповац.
Једно од зимских појачања, Жарко Кобиљски (29), оправдао је поверење. Имајући у виду његово искуство играња на прволигашкој и српсколигашкој сцени, учинак је у равни очекиваног, а репризирао је успех из дреса Хајдука (Чуруг), у сезни 2015/2016, чије боје је тада бранио са садашњим саиграчем Благојем Стјепановићем.
– Нисам погрешио када сам одлучио да се спустим ранг ниже. Минулих шест месеци сам уживао у фудбалу, дисао пуним плућима. Поштено смо се борили за сваки бод, давали смо максимум, јер су против нас сви играли пуним гасом. ТСК је клуб богате традиције, са инфраструктуром на којој би позавидели и прволигаши, а Војвођанска лига је најмање што мора да игра. Овде има потенцијала да прича настави да се одвија у позитивном правцу – категоричан је Жарко Кобиљски, бивши играч Палића, темеринске Слоге, Радничког 1912,
Слоге (Ердевик), Хајдука из Чуруга, Татре, Слободе (Доњи Товарник) и ОФК Бечеја 1918.

М. Менићанин

ПАВЛОВ СТРЕЛАЦ 23 ПУТА

Темеринци су мрежу ривала погодили 92 пута, а Стеван Павлов је најбољи стрелац тима са 23 гола. Јово Пуповац је постигао 15, Жарко Кобиљски девет, а Благоје Стјепановић осам. Прате их Предраг Ђурђевић (7), Вукашин Татић (6), Балаж Пашка и Милош Ергарац (5)…

ОДБРАНА БЕЗ ПРЕМЦА

Једно од неписаних фудбалских правила гласи да напад почиње из добре одбране, а бедем црвено-белих је функционисао без потешкоћа и најбољи је у лиги. Мрежа иза леђа Драгана Војводића, затресла се 23 пута, при чему је на 14 утакмица искусни голман остао несавладан.

ФОТО: М. Менићанин