Време читања: 2 минута

СРЦЕ ПУНО ЗБОГ ВОЈВОЂАНСКЕ ЛИГЕ

Пре три године, Драгољуб Ђорђевић, нагласио је да му је жеља да ТСК поново заигра у Војвођанској лиги, па да ће тад размислити о фудбалској пензији. Најстарији активни спортски радник на нашим
просторима, у фудбалским круговима свима познат као Доца, рођен је 1938. године у селу Сувојница, недалеко од Сурдулице, а минулу сезону ће памтити по сјајним резултатима клуба, у којем обавља функцију секретара.
– После 19 година, поново смо у друштву војвођанских лигаша. Срце ми је пуно, ово је била сезона за памћење. Тачно је да сам рекао да ћу размислити о фудбалској пензији у моменту када се вратимо у ранг који нам припада по свим параметрима, али осећам да имам снаге да и даље будем део приче, тако да од повлачења за сада нема ништа – каже Драгољуб Ђорђевић.
На слављеничкој прослави, чврсто је пригрлио и пехар освојен у Купу ФСГ Новог Сада.
– Све је функционисало како треба, није мала ствар освојити два пехара у сезони, истовремено играти и финале Купа ФС Војводине. Ово је аматерски ниво, играчи студирају или су у радном односу, али давали су максимум на свим фронтовима. Заслужено смо освојили прво место у Првој новосадској лиги, девет узастопних победа на крају, украсило је сезону. Само кад смо избегли бараж, три пута смо испадали од сремских клубова, тешко бих поднео нови неуспех.
Радник је био једини клуб у његовој играчкој каријери, јер се брзо запослио у струци, па више није имао времена за тренинге. Школовао се за физиотерапеута, а посао га је одвео из родног краја у Војводину. Радни однос је засновао 1961. године у Институту у Сремској Каменици. После стажа у Фрушкогорцу и новосадској Славији, отворио је поглавље међу црвено-белима, а ТСК је део његове свакодневице већ 22 године.
– Променила су се времена, мање је папира него раније, сада доминира електронска форма. Недавно је Комет систем у пуном обиму заживео и у нижим ранговима такмичења. Не бих могао то да испратим, да ми није помоћи капитена Јове Пуповца. Имамо дивне момке у клубу, задовољство је сарађивати са свима – истакао је Драгољуб Ђорђевић.
М. Менићанин

БИЦИКЛОМ ПРЕКО СКЕЛЕ

У време бомбардовања 1999. године, из Сремске Каменице, ишао је на Салајку. Игралиште Славије није далеко у редовним околностима, али када су срушени новосадски мостови, то је било отежано:
-Нисам пропустио ниједан тренинг, а камоли утакмицу. Сваки дан сам бициклом ишао на скелу и тако прелазио са једне на другу обалу Дунава. Кући сам се враћао увече, често уз завијање сирена.

ПРКОСИ ГОДИНАМА: Драгољуб Ђорђевић ФОТО: М. Менићанин