Време читања: 3 минута

САИГРАЧИ У БУДУЋНОСТИ

Са двојицом добрих пријатеља, на супротним странама српсколигашке сцене, разговарали смо о бројним темама осврћући се на минулу јесен, турбулентну за оба тима Владимира Парошког из Борца (Шајкаш) и Арсенија Петровића, дефанзивца румског Првог маја.

Обојица се доказују, у прошлој трци били су бонуси, али с новим првенством њихове улоге нису биле незапажене, упркос томе што више не припадају тој категорији. Парошки и Петровић су стандардни на терену, а с обзиром да су се тренери смењивали кроз јесењу трку и у Борцу и у Првом мају, можемо да кажемо да су играчи од поверења.

Шајкашани боље стоје, поправили су уводне минусе и на деветом су месту. Потпуно супротно односи се на Први мај, без тријумфа су од шесте рунде и са свега 13 бодова налазе се на претпоследњој позицији.

– Нико није очекивао да ћемо тек у 12. колу осетити сласт победе на домаћем терену – каже Парошки из Борца. – Међутим, када се све сабере и одузме, учинак је коректан.

Као новајлија, Петровић је за Румљане држао леву страну одбране у формацији са три позади.

– Упропастили смо јесен. Тешко ми је да погледам табелу, јер заслужујемо много више од тренутног. Кренули смо добро, али неке ствари које немају везе са тереном поколебале су нас и сада се налазимо у незавидној ситуацији.

Чудан је фудбалски пут, на почетку сениорског стажа, не искључују могућност да им се путеви укрсте у неком од клубова из Војводине у наредном периоду, можда и на великој сцени.

Владимир Парошки (Борац)

– Што да не (смех) – вели Владимир Парошки. – Одбрамбени смо играчи, добро бисмо се споразумели. Дружимо се и тренирамо заједно у паузи. Све је могуће.

Закључујући из приче, Арсеније је близу одласка из Првог маја.

– Пред крај играли смо испод очекивања. Све нас је стигло. Попричаћу са људима из клуба о мом статусу.

Расположени за шалу и ведрог духа, као и увек, измамили су осмех нашем дописнику.

Арсеније Петровић јесенас је носио дрес Првог маја

– Чак и да променим средину, опет ћу победити Борац – поручио је Арсеније Петровић (смех).

Обојица су из класе 2003, а поред тога одликују их исте особине и на зеленом правоугаонику. Пожртвованошћу и истрајношћу на сваком делу терена доносили су додатну енергију екипи и гурали је ка резултатском искораку.

– За мене је најбитније да добро уђем у меч. Ни кад сам играо за млађе селекције нисам био у грчу, зашто би и сада… Увек сам пружао максимум како на утакмицама тако и на тренинзима, све се то једног дана врати – истиче Парошки.

И додаје:

– Размишљам о будућности и жеља ми је да се окушам и преко граница наше земље. Имам 20 година и нисам међу онима који се задовољавају малим стварима. Поставио сам високе циљеве, надам се да ћу их и остварити – рекао је десни бек Борца.

За разлику од колеге, Петровић се временски уклопио у наступајућу сезону.

– Много труда и рада је потребно да би дошли до највишег нивоа. Што се тиче планова, они су сада везани за Српску лигу, али надам се да ћу већ на пролеће показати да вредим и за више од тога.

Са планинске лепотице, Златибора поздрављају читаоце нашег портала и желе им много успеха и среће у наредној години.