Време читања: 3 минута
ТСК ИЗ ТЕМЕРИНА СА ТРИ УЗАСТОПНЕ ПОБЕДЕ ГОТОВО ПРЕБРИНУО БРИГЕ НА ВОЈВОЂАНСКОМ ”ЈУГУ”

Два кола пре спуштања завесе на војвођанском ”Југу”, темерински ТСК је готово упловио у мирну луку. Три узастопне победе, широм су отвориле врата опстанка, а то је и био циљ повратника међу војвођанске лигаше. Имајући у виду да је и даље непознаница да ли ће из лиге да испадну три клуба или ће бројка да буде већа, пошто то зависи од српсколигашког расплета и исхода баража, црвено-белима је потребан бод да и теоретски ударе печат на статус.

-Нисмо могли да изаберемо бољи тренутак за улазак у победнички ритам. Бодови из двобоја са Хајдуком (Б), Цементом и Радничким (НП), омогућили су нам да уочи завршних 180 минута не зависимо од других резултата – задовољан је тренер Александар Миљковић.

Кормило је преузео после оставке Михајла Козоморе. Није било свеједно ни навијачима ни њему, јер је повратничку епизоду у клуб отворио поразима од комшијске Младости и Слободе, без постигнутог гола.

-Било је потребно мало времена да играчи прихвате мој систем рада и да се боље упознамо. Стрпљење је представљало кључ за излазак на жељени колосек. Руководство је веровало у то што радимо, произвели смо одличну енергију.

Склапање стартне поставе за меч са Радничким из Нове Пазове, стварало је главобољу. Четворица првотимаца остала су ван протокола, због картона, док је нападач Михаило Марић на последњем тренингу пред утакмицу осетио бол у ложи. Упркос томе, први стрелац тима, на сопствену одговорност, ушао је у игру током завршних пола сата, са жељом да помогне саиграчима да сачувају муком стечени минималац.

-Одиграли смо на карту борбености, другог избора нисмо имали, посматрано кроз призму императива победе и квалитета ривала. Направили смо крупан искорак до осме позиције, па из златне средине улазимо у финиш трке.

Кадровски проблеми оптеретили су тим, а резултатски узлет поклопио се са опоравком везисте Николе Свитића. Није га било још од трећег пролећног кола, када је у темеринском дербију са Слогом повредио раме.

-Сваки играч је битан у мозаику, нарочито ако поседује српсколигашко искуство, обзиром да то у овом рангу често доноси превагу. Никола Свитић је био иницијатор акције код гола вредног три бода, са потписом капитена Јове Пуповца. Њих двојица су иста генерација, обојица су 1993. годиште и као најискуснији првотимци морају да буду звезде водиље млађим саиграчима – нагласио је Александар Миљковић.

Полагање преостала два испита, са Ветерником и Индексом, биће прилика да се без притиска подвуче црта испод сезоне која је потрошила пуно енергије код играча, али истовремено и нерава навијача. Довољно је сетити се пет јесењих утакмица у којима је испуштено вођство или три промашена пенала…

-Заслужујемо статус војвођанског лигаша, иако су нас многи пред почетак трке прогласили једним од главних кандидата за испадање. Знали смо да нам предстоји грчевита борба, али на предају нисмо помишљали – наглашава капитен Јово Пуповац.

Пред три завршне утакмице, Никола Лазић, председник клуба, кроз разговор са капитеном, нагласио је да од њега очекује репризу прошле сезоне, а тада је головима ставио у жељени оквир клупске амбиције. Мајсторија против Пазовчана, када је са 22 метра, погодио угао, изазвала је овације навијача.

-Из грешке бека гостију, лопту је узео Никола Свитић, а Лука Петровић ми је aсистирао. Имао сам довољно простора и времена да распалим ка голу, голман је парадом само улепшао погодак. Ово је несумњиво један од најлепших и најзначајних голова у каријери – истакао је Јово Пуповац.

M. Meнићанин

ДЕФАНЗИВЦИ НА НИВОУ

Најбољу партију у сезони, у улози десног бека, одиграо је Огњен Лазић. Штоперски тандем Владимир Остојић – Душко Радичић, неутралисао је Стефана Шормаза, голгетера Пазовчана, а подједнако добри били су голман Растко Недељковић и леви бек Немања Бјелановић, који се одлично носио са брзоногим Славком Цвјетиновићем.