Овог викенда ће на терене широм света истрчати велики број играча пониклих у омладинској школи Фудбалског клуба Војводина. Овом приликом издвојићемо петорицу пред којима је несумњиво светла будућност.
Најтежи задатак имаће Мирко Топић (2001. гоиште) чији ће Фамаликао вечерас дочекати Спортинг из Лисабона, клуб велике традиције, учесника овогодишње Лиге шампиона и тренутно првопласирану екипу првенства Португала са 24 бода. Миркова екипа налази се на седмој позицији са 13 бодова и покушаће да искористе чињеницу да се Спортинг „троши“ на два фронта и да искористе евентуални умор после пораза „зелено-белих“ у Аустрији у уторак од тамошњег шампиона Штурма.
Фамаликао можда јесте мали клуб, без великих амбиција и притиска, али је одлично место за развој младих играча у јакој лиги познатој управо по томе. У првој сезони готово да није пропустио ниједан меч, добио је поверење стручног штаба и очигледно да је много тога научио. Јер, у овој сезони, његовој другој у Поругалу, високи дефанзивни везиста је вероватно најбољи играч Фамаликаа.
То показује и статистика коју је објавила фудбалска обзерваторија ЦИЕС, која је анализирала и упоредила играче из 18 најјачих европских лига, те из бразилског и португалског шампионата. Пре неколико дана је објављено истраживање, да је ове сезоне 23-годишњи Новосађанин међу 40 најбољих везиста по томе како се носи у ситуацијама када је под притиском док је лопта у његовом поседу.
Постоји објашњење на поменутом сајту како се тачно мери индекс, од параметара се гледа то колико му је противник био близу, колико је брзо реаговао, под којим углом је послао додавање, како се кретао и шта се даље изродило из тог напада. Све то се провлачи кроз одређену једначину и добија се индекс по којем се потом пореде везни фудбалери.
На тој листи је Топић други најбољи српски везиста, а укупно 39. на свету, односно пети у португалској Примеири. Од наших играча бољи је само дугогодишњи репрезентативац Орлова Немања Матић, који је 34.
Најбољи везиста на свету под притиском у овој сезони је Бајернов Џошуа Кимих, а следе га Самуеле Ричи из Торина, Рафаел Кариока из мексичког Тигреса, Реалов Орељан Чуамени и Марио Доргелес из Нордсјеланда.
Прво логично питање које се намеће, да ли би Вошин Јарачанин Топић у будућности могао да буде легитимни наследник Немање Матића у репрезентацији Србије? Додуше, некадашњи заменик капитена није на крају сакупио много наступа, тек 48. Но, у једном периоду је био практично један од лидера Орлова и човек око којег се много тога вртело у нашем националном тиму. Топић има легитимно право да машта како ће се једног дана наћи у његовој кожи.
— Videoscout (@VideoscoutSRB) February 13, 2024
Мирков велики квалитет је тачност дугих додавања коју истичу и аналитичари, а примере можете погледати у видео снимку изнад.
Топићева вредност је у константном порасту и достигла је пет милиона еура, а жењу да га види у свом дресу показала је и шпанска Севиља.
Са крајњег запада Европе селимо се у центални део Европе где ће велики изазов имати прошлогодишњи капитен старе даме“ и Мирков другар од детињства Дејан Зукић (2001. годиште) чији ће Волфсбергер сутра од 14:30 дочекати учесника Лиге шампиона и вишеструког шампиона Аустрије у претходном периоду Ред Бул Салцбург. Након 10. кола обе екипе имају по 16 бодова и деле трећу позицију иза Штурма и Рапида, али су гости из Салцбурга одиграли две утакмице мање.
Бивши везиста Воше ове сезоне пружа одличне партије, био је стартер на свих 10 утакмица, постигао је 4 гола и забележио 4 асистенције. Дакле, активно је чествовао у 8 погодака своје екипе од укупно 22 што даје одличних 36 посто доприноса головима Волфсбергера.
Запаженим играма је значајно подигао своју вредност која је према проценама релеватних сајтова и кроз његов развој у првом тиму Војводине расла од 250 000 до 2 милиона еура, а тренутно износи 3 милиона еура.
Присетићемо се да је дечак из Бачког Јарка који је прошао комплетну академију „Илија Пантелић“ својим доприносом Војводини стао раме уз раме са неким од највећих играча који су носили „црвено-бели“ дрес.
Мало је оних који су успели да освоје трофеј у Купу Србије и потом играју још једно финале (осим Стефана Ђорђевића), и оних који су оборили бројне рекорде, а Зуки је недостајало још само три утакмице да стигне до бројке од 200 утакмица у дресу „старе даме“.
На тим утакмицама, на терену је провео преко 10.000 минута, дао је 33 гола и уписао 18 асистенција, а као члан ФК Војводина био је и члан свих млађих репрезентативних селекција Србије.
Али, неке друге ствари говоре много више о Зукиној дуговечности и потврђује чињеницу да је један од најутицајтнијих и најважнијих играча у модерној историји „старе даме“.
Наиме, Зукић је најмлађи капитен у историји клуба, а такође и најмлађи који је стигао до јубиларног стотог наступа за Вошу. И за крај, што је можда и најважније, са својих 197 званичних наступа је 29. на листи играча са највише одиграних мечева, међутим, последњи који је одиграо више него Зукић био је још Ласло Леринц који је пре готово пола века уписао четири наступа више – 201, у периоду од 1969. до 1977, готово дупло више година него што је Зуки за готово исти број утакмица.
Од Ласловог одласка, до данас, ниједан играч није успео да одигра 197 утакмица до Дејана Зукића, који ће, сигурни смо, своје бројке поправити, јер летошњи трансфер је само „до следећег виђења, Зука“, а не „збогом“.
По речима људи из Војводине који су пратили његов развој и најбоље га познају Зукић је племенит играч са изразитим лидерским караткеристикама. У једном периоду је изгубио самопоуздање, и то вероватно из разлога ђто није добијао значајнију улогу у јакој конкуренцији у клубу. Када му је указано пуно поверење, он је „екплодирао“ и показао шта уме. Уверени су да ће још тога доброг доћи од њега у наредном периоду.
На крајњем истоку Европе још један бисер омладинског погона „старе даме“ наступа сутра на великој сцени. Милан Мајсторовић у дресу чувеног Динама из Москве у оквиру 13. кола руског шампионата гостује Химкију. Московљани су тренутно четврти на табели првенства Русије иза Зенита, Локомотиве и ЦСКА. Милан је штопер из чувене класе 2005 која је непоражена завршила Европско првенство за кадете 2022. године у Турској (зауставњени у полуфиналу од Холандије након пенала). Најмлађи и са најманје сениорског искуства је напустио редове Војводине након одличне понуде руског великана и делује да је период адапатације прошао и да је дошло његово време. Био је стартер на девет од 12 утакмица и на терену је провео три четврине укупно одиграног времена. Присетимо се да су велике каријере домаћих дефанзиваца Немање Видића и Банета Ивановића почеле баш у Русији и пожелимо Милану најмање такав учинак какав су имали поменута двојица у репрезентацији Србије у будућности. Процена је да је Миланова тренутна тржишна вредност 2 милиона еура и наставља да бележи раст.
Још један играч из класе 2005 наступа сутра. Најбољи стрелац помеутог европског првенства за кадете и играч немачког Штутгарта на позајмици у швајцарском Сент Галену Јован Милошевић гостује са својим саиграчима екипи Сиона. Јован у швајцарској лиги прикупља преко потребно сениорско искуство како би добио шансу на већој сцени којој по таленту свакако припада. Голгетера мучи повреда и у првих 10 кола забележио је 5 улазака са клупе и чека праву шансу да докаже свој потенцијал. Милошевићева тренутна вредност је милион еура и очекује се да ће вредност овог деветнаестогодишњака значајно расти.
Након два пара вршњака ред је дошао да одемо у колевку фудбала и испратимо и Михаила Ивановића (2004. годиште) чији Милвол у класику гостује Свoнсију у оквиру 12. кола по многима једне од најзанимљивијих лига у Европи – енглеског Чемипоншипа. Михаило је екипи из југоисточног Лондона приступио након одиграног петог кола и од тада је у шест одиграних утакмица стартовао 5 пута одигравши 75 посто времена и постигавши један гол. Само му је 20 година и верујемо да је изабрао добру лигу која може да му послужи као „одскочна даска“ за врхунске домете. Тренутна процењена вредност му је 2,2 милиона еура и у сталном је порасту.
Треба нагласити да омладинска школа има огроман значај за сваки фудбалски клуб јер представља основу за развој младих талената и обезбеђује стабилност и дугорочни успех клуба.
Довољно је набројати неколико основних разлога па ће и лаицима бити јасно зашто је то тако.
Кроз омладинску школу, клуб може да развија младе таленте према својим стандардима и потребама. Тренинг, дисциплина и усмеравање младих играча од раног узраста помажу у стварању технички, тактички и ментално јаких фудбалера.
Продаја играча из омладинске школе може да обезбеди значајан приход и финансијску стабилност за клуб. Многи европски клубови остварују стабилност кроз продају талената који су прошли кроз њихов систем, као што су примери Ајакс или Барселона.
Играчи који су прошли кроз омладинску школу често развијају посебан однос према клубу и његовим вредностима. Они осећају припадност клубу, што доприноси позитивној атмосфери и јачем тимском духу, те идентитету клуба.
Коришћењем играча из сопственог омладинског погона клуб може да смањи трошкове довођења играча са стране. Уместо да улаже у трансфере, клуб може да се ослања на играче које је већ тренирао и припремао.
Академија омогућава клубу да планира будућност са играчима који су већ упознати са стилом игре, филозофијом и вредностима клуба, чиме се обезбеђује континуитет у игри и резултатима, те дугорочна одржива перспектива.
Омладинска школа клуба често постаје део локалне заједнице и пружа младима прилику за професионални развој и бављење спортом, што ствара позитивне друштвене утицаје.
Развијање омладинске школе је стратешка инвестиција, која клубовима доноси не само финансијске и спортске користи, већ и дубоку повезаност с навијачима и заједницом.
Свега наведеног су свесни у ФК Војводина и на челу са председником Драгоњубом Збиљићем раде на томе да клуб и академију позиционирају на место које му по традицији припада.
Пре доласка актуелног руководства клуб је имао кризу у сопственој продукцији и продаји играча, али је на путу да се врати на стазе старе славе.
Подсећамо да је чак осморица играча из екипе која је освојила национални куп 2014. године прикључено из омладинског погона. Реч је о генерацији чији су чланови били Сергеј Милинковић-Савић, Мирко Иванић, Мијат Гаћиновић, Срђан Бабић, Бојан Настић, Радован Панков, Марко Полетановић и Немања Радоја. Ту су били искуснији Нино Пекарић и Лазар Веселиновић, такође „Вошина деца“, те године је прикључен тиму и Вања Милинковић-Савић који је већ био продат Манчестеру. То што се до трофеја дошло са тимом већински оформљеним од сопствене деце, тај успех је учинило још већим.
Међутим, убрзо после тога дошло је до мале кризе и застоја у производњи, пошто је већина побројаних играча у кратком року продата, а ресурси из омладинске школе су се пренагло исцрпели. То се и те како одразило на игре сениорског састава.
Позамашан број играча из млађих категодија прикључен је првом тиму у том периоду, где су били заступљени играчи рођених од 1993. попут Полетановића, Радоје и Иванића, до Сергеја и Гаћиновића који су 1995. годиште, односно Бабића (1996) и најмлађег Вање Милинковић-Савића (1997). Дакле исцрпљени су ресурси млађих категорија и школи је требало неко време да се поново регенерише. Због года је дошло до малог застоја у “производњи” и то се одразило и на игре првог тима, али стрпљење показано на примерима Топића и Зукића означава заокрет у политици клуба како би се слични застоји у будућности избегли.
Војводина је одувек била расадник фудбалски талената, а судећи према речима њеног првог човека ускоро можемо чекивати нове фудбалске асове поникле у Старој дами.