СПОНЗОР ТИМА КОЛА
ДНЕВНИКОВ ТУРНИР
ЛИНКОВИ
У српском фудбалу постоји тренутак који одлучује судбину многих младих играча. Није то финални турнир омладинског европског првенства, ни први позив у репрезентацију – већ први сусрет са сениорским фудбалом. Тај прелаз често није степеник, већ литица. Многи таленти који су доминирали у млађим категоријама, освајали медаље и пунили насловне стране, нестају кад се нађу пред вратима првог тима. Зашто? И још важније – како да то променимо?
Ово је једно од кључних места где се прави разлика између земаља које успешно развијају играче и оних које их губе у прелазу из омладинског у сениорски фудбал, а стручњаци из МЦ Консалтинга покушаће да нам приближе ову проблемтику.
Чак ни највиши домети у омладинском фудбалу нису гаранција успешне сениорске каријере. Присетимо се само две наше трофејне генерације.
Омладинска репрезентација Србије, предвођена Љубинком Друловићем, освојила је ЕП 2013. у Литванији (У19), победивши Француску у финалу (1:0, гол Андрије Луковића). Од 18 играча (генерација 1994. и млађи), само неколико њих је направило значајне каријере, док су многи „изгубљени“ због системских проблема или лоших одлука.
Статистика каже да је од 18 играча, само шесторица (Митровић, Вељковић, Рајковић, Сергеј Милинковић-Савић, Гаћиновић, Максимовић) дебитовало за А репрезентацију, а само четворица (Митровић, Вељковић, Рајковић, Максимовић) су стандардни. Већина осталих играча играло је или игра у мање квалитетним лигама (Србија, Кипар, Јерменија, Литванија итд.) или је завршила каријеру, што показује колико је тешко прећи из омладинског у сениорски фудбал.
Подсетимо се комплетног списка: Предраг Рајковић, Стефан Чупић, Петар Голубовић, Слободан Урошевић, Никола Антић, Александар Филиповић, Милош Вељковић, Сергеј Милинковић‑Савић, Дејан Мелег, Марко Павловски, Андрија Луковић, Мијат Гаћиновић, Милан Војводић, Немања Максимовић, Огњен Ожеговић, Урош Ђурђевић, Александар Митровић и Александар Чаврић.
Србија је под вођством Вељка Пауновића освојила СП 2015. на Новом Зеланду (У20), победивши Бразил у финалу (2:1, гол Немање Максимовића у 118. минуту). Ова генерација (1995. и млађи) сматрана је изузетно талентованом, али само неколико играча је направило значајне каријере.
Од 21 играча са списка, деветорица (Сергеј Милинковић‑Савић, Вања Милинковић‑Савић, Рајковић, Вељковић, Максимовић, Живковић, Грујић, Здјелар, Гаћиновић и Бабић) су направили солидне или врхунске каријере и играли за А репрезентацију. Утисак је да су и неки од њих могли много више. Петорица (Сергеј, Рајковић, Вељковић, Гаћиновић, Максимовић) припадају и претходној генерацији У19.
То значи да смо из две трофејне генерације од укупно 39 играча добили само 10 сениорских репрезентативаца (≈25,6%), док су остали „пропали“ због прераних трансфера или недостатка минутаже.
Ево и списка са СП на Новом Зеланду: Предраг Рајковић, Вања Милинковић‑Савић, Филип Манојловић, Милан Гајић, Немања Антонов, Милош Вељковић, Срђан Бабић, Стефан Милошевић, Вукашин Јовановић, Миладин Стевановић, Радован Панков, Саша Здјелар, Немања Максимовић, Мијат Гаћиновић, Сергеј Милинковић‑Савић, Марко Грујић, Филип Јанковић, Андрија Живковић, Иван Шапоњић, Станиша Мандић и Стефан Илић.
Зашто настаје проблем код преласка омладинца у први тим?
-
Велики јаз између омладинског и сениорског нивоа (не само физичка разлика и темпо игре)
Сениорски фудбал је бржи, јачи, тактички сложенији. Многи таленти нису физички, ментално ни емоционално спремни да издрже нагли скок. Омладинске лиге често нису довољно компетитивне, па млади играчи нису спремни за физичку и тактичку захтевност сениорског фудбала. Томе треба додати и недостатак искуства у стресним ситуацијама (нпр. борба за бодове или опстанак у лиги). -
Нема простора за грешке (притисак тренутног резултата)
Тренери првог тима раде под притиском резултата. Уместо да ризикују са младима, одлучују се за искусне и проверене играче. Тај притисак чини да тренери првог тима фаворизују искусне играче верујући да ће им они донети резултат, што ограничава шансе за младе таленте. -
Краткорочни циљеви клуба (нпр. освајање титуле) имају предност над дугорочним развојем.
Слаба међуфаза између омладинаца и сениора (недостатак јасног плана интеграције)
У многим клубовима не постоји развојни мост – Б тим, развојна лига, или систем позајмица са јасним планом. Играчи прескоче спрат и често – падну. Многи клубови немају структуриран процес за постепени прелаз омладинаца у први тим (нпр. ротација на мање важним утакмицама или позајмице). Недовољно праћење и менторство младих играча током транзиције. -
Лоша комуникација између сектора
Тренери омладинаца и првог тима ретко сарађују. Играчи се не прате системски, развој губи континуитет. -
Нереална очекивања играча и родитеља
„Први тим одмах“ постаје императив. Кад се то не догоди – траже срећу у иностранству или нижим лигама, често прерано. Млади играчи често нису ментално спремни за притисак, критике или неуспехе у сениорском тиму. Недостатак подршке (од тренера, породице, клуба) може довести до губитка мотивације или самопоуздања. -
Менаџерски и клупски интереси
Уместо квалитета, шансу добија онај с бољим везама. Талентовани, али „незаштићени“ играчи остају по страни. Такође, често имамо ситуaцију да увоз страних играча смањује прилике за домаће таленте, јер су страни играчи често јефтинији или тренутно спремнији. -
Лоша инфраструктура и развој
Често у мањим клубовима, недостају ресурси (тренери, аналитичари, физиотерапеути) за индивидуални развој играча. Омладинске школе (академије) често нису усклађене са стилом игре првог тима.
Гдe их најчешће губимо?
-
Самопоуздање нестаје након неколико одбијених шанси
-
Континуитет у развоју се прекида
-
Осећај припадности слаби
-
Резултат (последица): „вечити“ таленти, пропуштене каријере, играчи у нижим лигама далеко од прожектора
Како да их задржимо и развијемо?
-
Развојна лига / Б тимови
Такмичење за прелазну фазу – довољно озбиљно, али без превеликог притиска. Идеално место за грешке, учење и сазревање. Да ли ће то бити модел са Б тимовима у нижем рангу, јака лига млађих категорија или преквалификације неке од нижих сениорских лига у развојну лигу може бити предмет даље дискусије стручњака. Пример за Б тимове су Јонг Ајакс (једини Б тим у историји који је освојио Eerste Divisie – други ранг холандског фудбала у сезони 2017-2018. са тренером Рајзигером и играчима који су достигли двоцифрену вредност у милионима еура попут Давида Нереса из Наполија и Нусаира Мазрауија из Манчестер Јунајтеда). У истом рангу холандског фудбала своје младе тимове имају и ПСВ, АЗ Алкмар и Утрехт. Они наравно немају право пласмана у виши ранг где су им А тимови (услов регуларности такмиења). Добар пример јаке лиге млађих је италијанска Campionato Primavera 1 у којој право наступа имају играчи до 20 година и броји 20 екипа. Једна од идеја свакако је и да се такмичарским правилником уреди да један од нижих сениорских рангова (нпр. Српска лига – трећи ранг домаћег фудбала) буде развојни и да у њему право наступа имају само млади играчи или да бар чине обавезну већину. Ти рангови су свакако упитног смисла и клубови често троше новац на ислужене играче који нису из локалних средина (што доводи до недостатка идентификације публике са екипом), а овако нешто би им могло дати и смисао и медијску видљивост, те повећати интересовање. Проблеми аматерског фудбала у Србији (претерана финансијска усмереност на буџете локалних самоуправа, нетранспарентно управљање често зависно од политичких веза, мала медијска видљивост, мањак контроле, често трошење буџетског новца без јасне стратегије, клубови зависе од појединаца итд. описани су у нашим преходним текстовима. Пример развојног тима имамо у домаћој кошарци у екипи Меге, која даје највећи број играча за све репрезентативне селекције кошаркашке репрезентације Србије (5 од 12 сениора на Олимпијским играма у Паризу 2024. године), а недавно је и претекла Партизан по броју играча драфтованих у НБА лигу (Мега 17, Партизан 14, Црвена звезда 5). -
Јасне развојне стратегије у клубовима и структуирани развојни програми
Сваки играч мора имати персонализован план. Тренер омладинаца и тренер првог тима морају сарађивати. Клубови треба да имају јасан план за прелаз омладинаца у први тим, укључујући постепено увођење кроз мање утакмице или куп такмичења. Омладинске екипе треба да играју у сличном тактичком систему као први тим како би прелаз био лакши. -
Планске позајмице
Не „где има места“, већ „где ће играти“. Уз сталну комуникацију са клубом домаћином и праћење учинка. Позајмице у ниже лиге или партнерске клубове помажу играчима да стекну искуство на сениорском нивоу. -
Тренери са знањем и стрпљењем за рад са младима
Први тим мора имати стручњаке који разумеју развој младог фудбалера. Поверење и стрпљење су кључ. Понављамо, омладинске екипе требало би да играју у сличном тактичком систему као први тим како би прелаз био лакши. -
Менторство, психолошка подршка и креирање културе разумевања
Ангажовање спортских психолога и ментора за младе играче како би се носили са притиском. Креирање културе у клубу која подржава развој младих, а не само тренутне резултате. -
Инвестиције у омладинске школе (академије)
Побољшање инфраструктуре, тренера и аналитичких алата у омладинским школама. Фокус на индивидуални развој играча (физички, тактички, ментални).
Бонус правило или развојна лига?
Шта је боље, као и увек, зависи од контекста. Правило обавезних млађих играча је ефикасно у лигама где су клубови под финансијским притиском и склони да занемаре младе таленте. Међутим, може бити контрапродуктивно ако се примењује ригидно, без флексибилности.
Развојна лига је боља за дугорочни развој јер омогућава играчима да стекну искуство у такмичарском окружењу, али захтева озбиљна улагања и добру организацију.
Комбинација је идеална: Правило о обавезним младим играчима може се комбиновати са снажном развојном лигом. На пример, млади играчи могу играти у развојној лиги док не буду спремни за први тим, а правило о бонус играчима гарантује да добију прилику на највишем нивоу.
Прелетећемо предности и недостатке оба решења:
Бонус правило (млад играч у стартној постави)
+ Предности:
Гарантује минуте младим играчима у првом тиму, што директно помаже њихов развој. Подстиче клубове да улажу у домаће таленте уместо у стране играче. Брже интегрише младе играче у сениорски фудбал. Повећава тржишну видљивост.
– Недостаци:
Може довести до форсирања неспремних играча (загарантовано место), што може негативно утицати на резултате тима. Притисак на тренере да играју млади може изазвати конфликт између развоја и резултата. Може се злоупотребити тако што клубови стављају младе да играју само да испуне квоту, без правог фокуса на њихов развој. Често се дешава да након бонус-године падну у други план.
Развојна лига / Б тим
+ Предности:
Континуитет – омогућава младим играчима да играју редовно на вишем нивоу, али без притиска првог тима. Реални изазови – помаже у стицању искуства у такмичарском окружењу, што олакшава прелаз у сениоре. То су ствари које помажу дугорочан развој. Овај модел омогућава већем броју играча да добију прилику, а не само неколицини „бонус“ играча.
– Недостаци:
Могуће мање пажње јавности и ризик лоше организације. Квалитет развојних лига варира, а често није довољно близак сениорском нивоу. Играчи могу „заглавити“ у развојној лиги без реалне шансе за први тим. Захтева додатне ресурсе (тренере, инфраструктуру) за одржавање квалитетне лиге.
Најбоље решење: Комбинација
Бонус правило као почетни подстицај
Развојна лига као темељни системски одговор
Обавезни развојни планови за сваког играча
Активно учешће савеза и едукација тренера
Закључак
Губитак талената у преласку на сениорски ниво често је последица недостатка структуре, притиска за резултатима и неадекватне припреме. Решења укључују боље омладинске школе (академије), менторство и постепену интеграцију. Правило обавезних млађих играча може бити корисно, али развојна лига пружа шири оквир за развој већег броја играча. Најбољи приступ је комбинација ова два модела, уз јасан фокус на дугорочни развој и прилагођавање специфичностима лиге и клуба.
Док не изградимо јасан пут између омладинске доминације и сениорске стабилности, и даље ћемо гледати како таленти нестају – не зато што нису довољно добри, већ зато што систем није довољно паметан.
Без плана – губиш таленте.
Са планом – градиш систем.
У српском фудбалу постоји тренутак који одлучује судбину многих младих играча. Није то финални турнир омладинског европског првенства, ни први позив у репрезентацију – већ први сусрет са сениорским фудбалом. Тај прелаз често није степеник, већ литица. Многи таленти који су доминирали у млађим категоријама, освајали медаље и пунили насловне стране, нестају кад се нађу пред вратима првог тима. Зашто? И још важније – како да то променимо?
Ово је једно од кључних места где се прави разлика између земаља које успешно развијају играче и оних које их губе у прелазу из омладинског у сениорски фудбал, а стручњаци из МЦ Консалтинга покушаће да нам приближе ову проблемтику.
Чак ни највиши домети у омладинском фудбалу нису гаранција успешне сениорске каријере. Присетимо се само две наше трофејне генерације.
Омладинска репрезентација Србије, предвођена Љубинком Друловићем, освојила је ЕП 2013. у Литванији (У19), победивши Француску у финалу (1:0, гол Андрије Луковића). Од 18 играча (генерација 1994. и млађи), само неколико њих је направило значајне каријере, док су многи „изгубљени“ због системских проблема или лоших одлука.
Статистика каже да је од 18 играча, само шесторица (Митровић, Вељковић, Рајковић, Сергеј Милинковић-Савић, Гаћиновић, Максимовић) дебитовало за А репрезентацију, а само четворица (Митровић, Вељковић, Рајковић, Максимовић) су стандардни. Већина осталих играча играло је или игра у мање квалитетним лигама (Србија, Кипар, Јерменија, Литванија итд.) или је завршила каријеру, што показује колико је тешко прећи из омладинског у сениорски фудбал.
Подсетимо се комплетног списка: Предраг Рајковић, Стефан Чупић, Петар Голубовић, Слободан Урошевић, Никола Антић, Александар Филиповић, Милош Вељковић, Сергеј Милинковић‑Савић, Дејан Мелег, Марко Павловски, Андрија Луковић, Мијат Гаћиновић, Милан Војводић, Немања Максимовић, Огњен Ожеговић, Урош Ђурђевић, Александар Митровић и Александар Чаврић.
Србија је под вођством Вељка Пауновића освојила СП 2015. на Новом Зеланду (У20), победивши Бразил у финалу (2:1, гол Немање Максимовића у 118. минуту). Ова генерација (1995. и млађи) сматрана је изузетно талентованом, али само неколико играча је направило значајне каријере.
Од 21 играча са списка, деветорица (Сергеј Милинковић‑Савић, Вања Милинковић‑Савић, Рајковић, Вељковић, Максимовић, Живковић, Грујић, Здјелар, Гаћиновић и Бабић) су направили солидне или врхунске каријере и играли за А репрезентацију. Утисак је да су и неки од њих могли много више. Петорица (Сергеј, Рајковић, Вељковић, Гаћиновић, Максимовић) припадају и претходној генерацији У19.
То значи да смо из две трофејне генерације од укупно 39 играча добили само 10 сениорских репрезентативаца (≈25,6%), док су остали „пропали“ због прераних трансфера или недостатка минутаже.
Ево и списка са СП на Новом Зеланду: Предраг Рајковић, Вања Милинковић‑Савић, Филип Манојловић, Милан Гајић, Немања Антонов, Милош Вељковић, Срђан Бабић, Стефан Милошевић, Вукашин Јовановић, Миладин Стевановић, Радован Панков, Саша Здјелар, Немања Максимовић, Мијат Гаћиновић, Сергеј Милинковић‑Савић, Марко Грујић, Филип Јанковић, Андрија Живковић, Иван Шапоњић, Станиша Мандић и Стефан Илић.
Зашто настаје проблем код преласка омладинца у први тим?
-
Велики јаз између омладинског и сениорског нивоа (не само физичка разлика и темпо игре)
Сениорски фудбал је бржи, јачи, тактички сложенији. Многи таленти нису физички, ментално ни емоционално спремни да издрже нагли скок. Омладинске лиге често нису довољно компетитивне, па млади играчи нису спремни за физичку и тактичку захтевност сениорског фудбала. Томе треба додати и недостатак искуства у стресним ситуацијама (нпр. борба за бодове или опстанак у лиги). -
Нема простора за грешке (притисак тренутног резултата)
Тренери првог тима раде под притиском резултата. Уместо да ризикују са младима, одлучују се за искусне и проверене играче. Тај притисак чини да тренери првог тима фаворизују искусне играче верујући да ће им они донети резултат, што ограничава шансе за младе таленте. -
Краткорочни циљеви клуба (нпр. освајање титуле) имају предност над дугорочним развојем.
Слаба међуфаза између омладинаца и сениора (недостатак јасног плана интеграције)
У многим клубовима не постоји развојни мост – Б тим, развојна лига, или систем позајмица са јасним планом. Играчи прескоче спрат и често – падну. Многи клубови немају структуриран процес за постепени прелаз омладинаца у први тим (нпр. ротација на мање важним утакмицама или позајмице). Недовољно праћење и менторство младих играча током транзиције. -
Лоша комуникација између сектора
Тренери омладинаца и првог тима ретко сарађују. Играчи се не прате системски, развој губи континуитет. -
Нереална очекивања играча и родитеља
„Први тим одмах“ постаје императив. Кад се то не догоди – траже срећу у иностранству или нижим лигама, често прерано. Млади играчи често нису ментално спремни за притисак, критике или неуспехе у сениорском тиму. Недостатак подршке (од тренера, породице, клуба) може довести до губитка мотивације или самопоуздања. -
Менаџерски и клупски интереси
Уместо квалитета, шансу добија онај с бољим везама. Талентовани, али „незаштићени“ играчи остају по страни. Такође, често имамо ситуaцију да увоз страних играча смањује прилике за домаће таленте, јер су страни играчи често јефтинији или тренутно спремнији. -
Лоша инфраструктура и развој
Често у мањим клубовима, недостају ресурси (тренери, аналитичари, физиотерапеути) за индивидуални развој играча. Омладинске школе (академије) често нису усклађене са стилом игре првог тима.
Гдe их најчешће губимо?
-
Самопоуздање нестаје након неколико одбијених шанси
-
Континуитет у развоју се прекида
-
Осећај припадности слаби
-
Резултат (последица): „вечити“ таленти, пропуштене каријере, играчи у нижим лигама далеко од прожектора
Како да их задржимо и развијемо?
-
Развојна лига / Б тимови
Такмичење за прелазну фазу – довољно озбиљно, али без превеликог притиска. Идеално место за грешке, учење и сазревање. Да ли ће то бити модел са Б тимовима у нижем рангу, јака лига млађих категорија или преквалификације неке од нижих сениорских лига у развојну лигу може бити предмет даље дискусије стручњака. Пример за Б тимове су Јонг Ајакс (једини Б тим у историји који је освојио Eerste Divisie – други ранг холандског фудбала у сезони 2017-2018. са тренером Рајзигером и играчима који су достигли двоцифрену вредност у милионима еура попут Давида Нереса из Наполија и Нусаира Мазрауија из Манчестер Јунајтеда). У истом рангу холандског фудбала своје младе тимове имају и ПСВ, АЗ Алкмар и Утрехт. Они наравно немају право пласмана у виши ранг где су им А тимови (услов регуларности такмиења). Добар пример јаке лиге млађих је италијанска Campionato Primavera 1 у којој право наступа имају играчи до 20 година и броји 20 екипа. Једна од идеја свакако је и да се такмичарским правилником уреди да један од нижих сениорских рангова (нпр. Српска лига – трећи ранг домаћег фудбала) буде развојни и да у њему право наступа имају само млади играчи или да бар чине обавезну већину. Ти рангови су свакако упитног смисла и клубови често троше новац на ислужене играче који нису из локалних средина (што доводи до недостатка идентификације публике са екипом), а овако нешто би им могло дати и смисао и медијску видљивост, те повећати интересовање. Проблеми аматерског фудбала у Србији (претерана финансијска усмереност на буџете локалних самоуправа, нетранспарентно управљање често зависно од политичких веза, мала медијска видљивост, мањак контроле, често трошење буџетског новца без јасне стратегије, клубови зависе од појединаца итд. описани су у нашим преходним текстовима. Пример развојног тима имамо у домаћој кошарци у екипи Меге, која даје највећи број играча за све репрезентативне селекције кошаркашке репрезентације Србије (5 од 12 сениора на Олимпијским играма у Паризу 2024. године), а недавно је и претекла Партизан по броју играча драфтованих у НБА лигу (Мега 17, Партизан 14, Црвена звезда 5). -
Јасне развојне стратегије у клубовима и структуирани развојни програми
Сваки играч мора имати персонализован план. Тренер омладинаца и тренер првог тима морају сарађивати. Клубови треба да имају јасан план за прелаз омладинаца у први тим, укључујући постепено увођење кроз мање утакмице или куп такмичења. Омладинске екипе треба да играју у сличном тактичком систему као први тим како би прелаз био лакши. -
Планске позајмице
Не „где има места“, већ „где ће играти“. Уз сталну комуникацију са клубом домаћином и праћење учинка. Позајмице у ниже лиге или партнерске клубове помажу играчима да стекну искуство на сениорском нивоу. -
Тренери са знањем и стрпљењем за рад са младима
Први тим мора имати стручњаке који разумеју развој младог фудбалера. Поверење и стрпљење су кључ. Понављамо, омладинске екипе требало би да играју у сличном тактичком систему као први тим како би прелаз био лакши. -
Менторство, психолошка подршка и креирање културе разумевања
Ангажовање спортских психолога и ментора за младе играче како би се носили са притиском. Креирање културе у клубу која подржава развој младих, а не само тренутне резултате. -
Инвестиције у омладинске школе (академије)
Побољшање инфраструктуре, тренера и аналитичких алата у омладинским школама. Фокус на индивидуални развој играча (физички, тактички, ментални).
Бонус правило или развојна лига?
Шта је боље, као и увек, зависи од контекста. Правило обавезних млађих играча је ефикасно у лигама где су клубови под финансијским притиском и склони да занемаре младе таленте. Међутим, може бити контрапродуктивно ако се примењује ригидно, без флексибилности.
Развојна лига је боља за дугорочни развој јер омогућава играчима да стекну искуство у такмичарском окружењу, али захтева озбиљна улагања и добру организацију.
Комбинација је идеална: Правило о обавезним младим играчима може се комбиновати са снажном развојном лигом. На пример, млади играчи могу играти у развојној лиги док не буду спремни за први тим, а правило о бонус играчима гарантује да добију прилику на највишем нивоу.
Прелетећемо предности и недостатке оба решења:
Бонус правило (млад играч у стартној постави)
+ Предности:
Гарантује минуте младим играчима у првом тиму, што директно помаже њихов развој. Подстиче клубове да улажу у домаће таленте уместо у стране играче. Брже интегрише младе играче у сениорски фудбал. Повећава тржишну видљивост.
– Недостаци:
Може довести до форсирања неспремних играча (загарантовано место), што може негативно утицати на резултате тима. Притисак на тренере да играју млади може изазвати конфликт између развоја и резултата. Може се злоупотребити тако што клубови стављају младе да играју само да испуне квоту, без правог фокуса на њихов развој. Често се дешава да након бонус-године падну у други план.
Развојна лига / Б тим
+ Предности:
Континуитет – омогућава младим играчима да играју редовно на вишем нивоу, али без притиска првог тима. Реални изазови – помаже у стицању искуства у такмичарском окружењу, што олакшава прелаз у сениоре. То су ствари које помажу дугорочан развој. Овај модел омогућава већем броју играча да добију прилику, а не само неколицини „бонус“ играча.
– Недостаци:
Могуће мање пажње јавности и ризик лоше организације. Квалитет развојних лига варира, а често није довољно близак сениорском нивоу. Играчи могу „заглавити“ у развојној лиги без реалне шансе за први тим. Захтева додатне ресурсе (тренере, инфраструктуру) за одржавање квалитетне лиге.
Најбоље решење: Комбинација
Бонус правило као почетни подстицај
Развојна лига као темељни системски одговор
Обавезни развојни планови за сваког играча
Активно учешће савеза и едукација тренера
Закључак
Губитак талената у преласку на сениорски ниво често је последица недостатка структуре, притиска за резултатима и неадекватне припреме. Решења укључују боље омладинске школе (академије), менторство и постепену интеграцију. Правило обавезних млађих играча може бити корисно, али развојна лига пружа шири оквир за развој већег броја играча. Најбољи приступ је комбинација ова два модела, уз јасан фокус на дугорочни развој и прилагођавање специфичностима лиге и клуба.
Док не изградимо јасан пут између омладинске доминације и сениорске стабилности, и даље ћемо гледати како таленти нестају – не зато што нису довољно добри, већ зато што систем није довољно паметан.
Без плана – губиш таленте.
Са планом – градиш систем.
СПОНЗОР ТИМА КОЛА
ДНЕВНИКОВ ТУРНИР
ЛИНКОВИ