Зашто бивше фудбалске судије често долазе на руководеће функције?

У Србији, али и шире у региону, фудбалске судије често завршавају на стратешким и оперативним позицијама у савезима (и понеким клубовима). Овај феномен може се објаснити низом фактора, али се у свакодневној комуникацији најчешће говори о увезаности и познанствима са фудбалским функционерима, делегатима, посматрачима и људима у савезима, што им отвара врата за руководеће позиције. Нису ретки ни случајеви политичке лојалности и подобности, јер је у хијерархијама савеза важна лојалност и „контролисаност“, а бивши арбитри се често доживљавају као дисциплиновани и проверени кадрови који не ремете постојећи поредак. Међутим, то са собом носи низ изазова и проблема у пракси.

Зашто бивше судије долазе на руководеће позиције?

• Познавање правила и организације: Бивше судије имају дубоко разумевање правила игре, организационих структура и процедура у фудбалу. Ово их чини природним кандидатима за улоге у којима су потребни техничко знање и административна прецизност, попут позиција у фудбалским савезима или комисијама.

• Мрежа контаката: Судије током каријере граде широку мрежу познанстава унутар фудбалских кругова (клубови, савези, играчи, тренери). Ова мрежа им олакшава прелазак на руководеће позиције јер већ имају успостављене односе са кључним актерима.

• Неутралност: У теорији, судије се сматрају неутралним актерима на терену, што их може учинити привлачним кандидатима за функције где је потребна непристрасност или медијација између различитих интересних група (нпр. клубова, тренера, играча).

• Административно искуство: Судије често имају искуство у вођењу утакмица, доношењу одлука под притиском и управљању конфликтима, што се може превести у административне и стратешке улоге.

• Традиција и инерција система: У Србији, као и у неким другим земљама, постоји усталена пракса да судије напредују ка руководећим улогама. Ово може бити последица недостатка других квалификованих кадрова или недовољног развоја система за образовање спортских менаџера.

Да ли је то проблем?

Да, може бити проблем из неколико разлога, посебно ако се узме у обзир шира слика и различите перспективе актера у фудбалу:

• Ограничена перспектива и угао гледања: Судије су фокусиране на примену правила и процедуралну страну игре, што може ограничити њихову способност да сагледају шири контекст фудбалског система, укључујући развој младих играча, тренерске стратегије, финансијско управљање или маркетинг. Тренери и играчи, на пример, имају директно искуство у тактичком и техничком аспекту игре, што им даје другачију визију.

• Фокус на форму, не на суштину: Њихова природна улога је да спроводе правилнике и протоколе, а не да креирају стратегије развоја фудбалских заједница.

• Мањак иновативности: Судије су често оријентисане на поштовање правила и статус кво, што може довести до конзервативног приступа у стратешком планирању. Фудбал је динамичан спорт који захтева иновације, посебно у областима попут развоја талената, аналитике и глобалне конкурентности.

• Недостатак интеграције са играчким и тренерским профилима: Ретко ко од њих је прошао систем омладинских школа, био део клупског живота, радио с младим играчима, разумео динамику тима.

• Потенцијални сукоб интереса: Ако бивше судије задрже блиске везе са судијском организацијом, то може створити перцепцију пристрасности, посебно у одлукама које укључују судије или дисциплинске поступке.

• Неповерење и отпор са терена: Играчи и тренери често немају поверење у „судијске функционере“, јер не деле исти поглед на фудбал – један види технику, други види процедуру.

• Недостатак разноврсности искустава: Руководеће позиције захтевају широк спектар вештина, укључујући финансијско планирање, маркетинг, развој инфраструктуре и међународну сарадњу. Судије можда немају довољно искуства у овим областима у поређењу са спортским менаџерима или бившим тренерима.

Како решити овај проблем?

• Образовање и професионализација кадрова: Увести формалне програме за обуку спортских менаџера који би обухватали широк спектар вештина – од финансијског управљања до развоја стратегија. УЕФА и ФИФА нуде програме попут  UEFA MIP (Management in Football) који би могли бити модел за Србију. Стварање обавезног система обуке за све руководиоце (као што постоји за тренере и судије). Модулима обухватити теме као што су развој младих, спортски менаџмент, финансије, стратегија, комуникација.

• Разноврсност у избору кадрова: Фудбалски савез и клубови треба да промовишу разноврсност у руководећим телима, укључујући бивше играче, тренере, спортске директоре и стручњаке изван фудбалског миљеа (нпр. економисте, маркетиншке стручњаке). Увести квоте и подстицаје за укључивање бивших играча, тренера и спортских радника у управљачке структуре. Промовисати мешовите тимове – где заједно раде људи из различитих сфера (судијски, тренерски, маркетиншки, развојни).

• Транспарентни процес селекције: Успоставити јасне критеријуме и транспарентан процес за избор руководилаца, уместо ослањања на мреже познанстава или традицију. На пример, поставити јавне конкурсе са јасно дефинисаним квалификацијама.

• Менторство и ротација: Креирати систем у којем бивше судије, тренери и играчи раде заједно у руководећим телима, омогућавајући размену искустава и ширење перспектива. Менторство може помоћи судијама да разумеју тренерске и играчке перспективе.

• Фокус на стратешку визију: Руководиоци треба да имају јасну визију за развој фудбала на националном нивоу, укључујући улагање у омладинске академије, инфраструктуру и међународну конкурентност. Ово захтева људе са широким искуством, а не само са судијским.

• Евалуација учинка: Функционери морају бити мерени по резултатима, а не само по „добрим везама“. Резултати на плану инфраструктуре, развоја младих, раста гледаности итд.

• Смањење политичких утицаја: У Србији често политички или интересни фактори утичу на избор руководилаца. Смањење овог утицаја и фокус на компетенције помогли би у довођењу правих људи на праве позиције.

Закључак

Бивше судије могу донети корисно знање и искуство, али њихова превелика заступљеност на руководећим позицијама може ограничити развој српског фудбала због уске перспективе и мањка иновација. Решење лежи у професионализацији, транспарентности и разноврсности кадрова, уз фокус на стратешку визију и шире разумевање фудбалског система. Овакав приступ би омогућио да српски фудбал напредује на свим нивоима, од базе до врха. Дакле, судије могу бити корисне у одређеним сегментима система – дисциплини, правилницима, правној заштити – али не би требало да доминирају руководним позицијама у фудбалу. Фудбал је игра, култура, емоција и систем – и као такав захтева ширу и дубљу перспективу. Време је да се стратегија развоја фудбала у Србији врати у руке оних који га стварно разумеју и живе.

Извор: МЦ Консалтинг