СПОНЗОР ТИМА КОЛА

СПОНЗОР ТИМА КОЛА

ДНЕВНИКОВ ТУРНИР

ДНЕВНИКОВ ТУРНИР

ЛИНКОВИ

ЛИНКОВИ

АРХИВА

Време читања: 4 мин.

Српски фудбал годинама се суочава са истим проблемима: велики број клубова у елитним лигама, мали број квалитетних утакмица, финансијска неодрживост и недостатак јасне стратегије развоја. Није питање да ли је време за смањење броја клубова и увођење развојне лиге, већ колико каснимо са истим. У мају 2025. Фудбалски савез Србије коначно је најавио реформу – прелазак на Суперлигу од 12 клубова. Али ово није први покушај – већ је 2021. донет и потом брзо повучен предлог за исту тему. Да ли је то заиста почетак нове ере?


Тренутна структура такмичења

Систем у Србији тренутно изгледа овако:

  • Суперлига Србије – 16 клубова

  • Прва лига Србије – 16 клубова

  • Српске лиге – четири регионалне групе

  • Зонске лиге – додатни ниво регионалног такмичења

На папиру ово делује као уређен систем, али пракса показује бројне слабости.


Реформа ФСС: нови курс од 2025.

На седници Извршног одбора у мају 2025, Фудбалски савез Србије је усвојио промену формата Суперлиге: смањење са 16 на 12 клубова, уз прелазну сезону 2026/27 са 14 учесника. Више о томе можете прочитати на званичном сајту ФСС кликом овде. Ово је најављено као кључни део “нове ере српског фудбала”.

Генерални секретар Бранко Радуjко истакао је да је одлука продукт вишемесечних анализа и консултација са клубовима, стручњацима, УЕФА и ФИФА. Председник Драган Џајић нагласио је да мања лига значи квалитетнију игру, боље услове за клубове и играче, већи европски успех и повратак публике на стадионе.

Занимљив детаљ: нису све стране јединствене – Спортклуб је у марту 2025. известио да Црвена звезда опозиционо гледа на реформу и наводно је покренула акцију против ње, више о томе можете пронаћи кликом овде. Тиме је додат слој политичке и страначке напетости у процесу реформиcања.


Неуспешан покушај из 2021. године

Још 2021. ФСС је имао план жељене реорганизације такмичења, који је након усвајања у Извршном одбору брзо повучен — наводно под утицајем политичких структура. О томе је писао Спорт Клуб у свом тексту који можете прочитати кликом овде.

По том предлогу:

  • Суперлига и Прва лига би имале по 12 клубова.

  • Промене постепено, кроз четири године: најпре смањење елитног ранга на 14, потом на 12; реорганизација Српских лига у два региона по 16 клубова.

План је био рационалан и транспарентан, са роком од годину дана унапред за сваку промену — али није истрајано.


Зашто су потребне реформе? Узроци постојећих проблема

  • Превише клубова учествује у Суперлиги и Првој лиги, што води до великих разлика у квалитету, „бесмислених“ мечева и слабе посећености.

  • Финансијска зависност од локалних власти доводи до нестабилности; клубови често не функционишу као самоодрживи ентитети.

  • Инфраструктурни недостаци, посебно у нижим ранговима и омладинском фудбалу, онемогућавају дугорочан развој играча.

  • Недостатак стратегије и честе промене правила (нпр. плеј-оф системи, број клубова), збуњују структуру и не омогућавају стабилан развој.


Шта би био оптималан систем? Ево једног од предлога, неопходна је шира дискусија фудбалске јавности

  • Суперлига: 12 клубова, такмичења од 33 кола — више дербија и утакмица високог интензитета.

  • Прва лига: такође 12 клубова, сличан формат, већи квалитет и нижи трошкови.

  • Српске лиге: 12–14 клубова по групи, локални дербији и неговање тог ривалитета, те мањи трошак превоза.

  • Развојна лига У21: обавезна за Суперлигаше, за лакши прелаз млађих играча у сениорски фудбал.


Пут од садашњег стања до оптималног система

  1. Поступно смањење броја клубова у Суперлиги и Првој лиги током 2 или 3 сезоне, уз прелазне фазе (нпр. прелазна сезона Суперлиге са 14 тимова).

  2. Лиценцирање са јасним критеријумима (финансијским, инфраструктурним, организационим).

  3. Праведнија редистрибуција прихода — више средстава и Првој лиги и клубовима који улажу у омладински развој – боља финансијска равнотежа између лига.

  4. Регионализација нижих рангова — смањење трошкова и јачање локалних дербија, стабилност и мотивација кроз исте.

  5. Увођење развојне лиге У21 — обавеза клубова, континуирани развој младих.

  6. Стратешки план развоја фудбала, са визијом за минимум 10 година, уз политичку и административну подршку и стабилност.


Закључак

Реформа ФСС из маја 2025. која уводи Суперлигу од 12 клубова јесте значајан корак напред — после неуспелог покушаја из 2021. године који је био брзо повучен. Ако буде део шире, дугорочне стратегије, уз подршку свих актера, ова промена може значајно унапредити стање српског фудбала.

Кључ успеха и оно што ће одлучити судбину реформе јесте континуитет – потребне су дугорочне и пажљиво планиране промене, а не краткорочне импровизације. Најважније је да се реформе спроводе постепено и доследно, уз јасну стратегију и без наглих потеза који могу уруштити цео процес. Ту лежи одговор на питање с почетка – да ли је то заиста почетак нове ере.

Време читања: 4 мин.

Српски фудбал годинама се суочава са истим проблемима: велики број клубова у елитним лигама, мали број квалитетних утакмица, финансијска неодрживост и недостатак јасне стратегије развоја. Није питање да ли је време за смањење броја клубова и увођење развојне лиге, већ колико каснимо са истим. У мају 2025. Фудбалски савез Србије коначно је најавио реформу – прелазак на Суперлигу од 12 клубова. Али ово није први покушај – већ је 2021. донет и потом брзо повучен предлог за исту тему. Да ли је то заиста почетак нове ере?


Тренутна структура такмичења

Систем у Србији тренутно изгледа овако:

  • Суперлига Србије – 16 клубова

  • Прва лига Србије – 16 клубова

  • Српске лиге – четири регионалне групе

  • Зонске лиге – додатни ниво регионалног такмичења

На папиру ово делује као уређен систем, али пракса показује бројне слабости.


Реформа ФСС: нови курс од 2025.

На седници Извршног одбора у мају 2025, Фудбалски савез Србије је усвојио промену формата Суперлиге: смањење са 16 на 12 клубова, уз прелазну сезону 2026/27 са 14 учесника. Више о томе можете прочитати на званичном сајту ФСС кликом овде. Ово је најављено као кључни део “нове ере српског фудбала”.

Генерални секретар Бранко Радуjко истакао је да је одлука продукт вишемесечних анализа и консултација са клубовима, стручњацима, УЕФА и ФИФА. Председник Драган Џајић нагласио је да мања лига значи квалитетнију игру, боље услове за клубове и играче, већи европски успех и повратак публике на стадионе.

Занимљив детаљ: нису све стране јединствене – Спортклуб је у марту 2025. известио да Црвена звезда опозиционо гледа на реформу и наводно је покренула акцију против ње, више о томе можете пронаћи кликом овде. Тиме је додат слој политичке и страначке напетости у процесу реформиcања.


Неуспешан покушај из 2021. године

Још 2021. ФСС је имао план жељене реорганизације такмичења, који је након усвајања у Извршном одбору брзо повучен — наводно под утицајем политичких структура. О томе је писао Спорт Клуб у свом тексту који можете прочитати кликом овде.

По том предлогу:

  • Суперлига и Прва лига би имале по 12 клубова.

  • Промене постепено, кроз четири године: најпре смањење елитног ранга на 14, потом на 12; реорганизација Српских лига у два региона по 16 клубова.

План је био рационалан и транспарентан, са роком од годину дана унапред за сваку промену — али није истрајано.


Зашто су потребне реформе? Узроци постојећих проблема

  • Превише клубова учествује у Суперлиги и Првој лиги, што води до великих разлика у квалитету, „бесмислених“ мечева и слабе посећености.

  • Финансијска зависност од локалних власти доводи до нестабилности; клубови често не функционишу као самоодрживи ентитети.

  • Инфраструктурни недостаци, посебно у нижим ранговима и омладинском фудбалу, онемогућавају дугорочан развој играча.

  • Недостатак стратегије и честе промене правила (нпр. плеј-оф системи, број клубова), збуњују структуру и не омогућавају стабилан развој.


Шта би био оптималан систем? Ево једног од предлога, неопходна је шира дискусија фудбалске јавности

  • Суперлига: 12 клубова, такмичења од 33 кола — више дербија и утакмица високог интензитета.

  • Прва лига: такође 12 клубова, сличан формат, већи квалитет и нижи трошкови.

  • Српске лиге: 12–14 клубова по групи, локални дербији и неговање тог ривалитета, те мањи трошак превоза.

  • Развојна лига У21: обавезна за Суперлигаше, за лакши прелаз млађих играча у сениорски фудбал.


Пут од садашњег стања до оптималног система

  1. Поступно смањење броја клубова у Суперлиги и Првој лиги током 2 или 3 сезоне, уз прелазне фазе (нпр. прелазна сезона Суперлиге са 14 тимова).

  2. Лиценцирање са јасним критеријумима (финансијским, инфраструктурним, организационим).

  3. Праведнија редистрибуција прихода — више средстава и Првој лиги и клубовима који улажу у омладински развој – боља финансијска равнотежа између лига.

  4. Регионализација нижих рангова — смањење трошкова и јачање локалних дербија, стабилност и мотивација кроз исте.

  5. Увођење развојне лиге У21 — обавеза клубова, континуирани развој младих.

  6. Стратешки план развоја фудбала, са визијом за минимум 10 година, уз политичку и административну подршку и стабилност.


Закључак

Реформа ФСС из маја 2025. која уводи Суперлигу од 12 клубова јесте значајан корак напред — после неуспелог покушаја из 2021. године који је био брзо повучен. Ако буде део шире, дугорочне стратегије, уз подршку свих актера, ова промена може значајно унапредити стање српског фудбала.

Кључ успеха и оно што ће одлучити судбину реформе јесте континуитет – потребне су дугорочне и пажљиво планиране промене, а не краткорочне импровизације. Најважније је да се реформе спроводе постепено и доследно, уз јасну стратегију и без наглих потеза који могу уруштити цео процес. Ту лежи одговор на питање с почетка – да ли је то заиста почетак нове ере.

СПОНЗОР ТИМА КОЛА

СПОНЗОР ТИМА КОЛА

ДНЕВНИКОВ ТУРНИР

ДНЕВНИКОВ ТУРНИР

ЛИНКОВИ

ЛИНКОВИ

АРХИВА