Не­ма шта да се при­ча о фуд­ба­лу

ВОЈВОДИНА МИНИМАЛНО ПОРАЖЕНА У ХУМСКОЈ – 1:0

Ми­ро­слав Тањ­га, тре­нер Вој­во­ди­не, огор­че­но је го­во­рио по за­вр­шет­ку утак­ми­це:

– Не­ма шта да се при­ча о фуд­ба­лу. Не знам за­што сам до­био цр­ве­ни кар­тон. Ви­део сам да је био фа­ул за нас, са ме­ста ода­кле смо мо­гли да по­стиг­не­мо гол. Он ни­је сви­рао фа­ул не­го је ис­кљу­чио ме­не и још јед­ног чла­на струч­ног шта­ба. Са­мо сам га пи­тао: „зар ово ни­је фа­ул”. Мо­жда смо мо­гли да у по­след­њем ми­ну­ту из­јед­на­чи­мо. Пре то­га је мо­лио, ку­мио, пла­као да се вра­ти­мо на те­рен. Ми­слио сам да је ово Бе­о­град, Пар­ти­за­нов 80. ро­ђен­дан, да смо до­шли да игра­мо фуд­бал. Шта ће би­ти кад цр­но-бе­ли бу­ду про­сла­вља­ли 90. ро­ђен­дан, за 100. ће­мо се ве­ро­ват­но га­ђа­ти гра­на­та­ма.

Тањ­га је де­ман­то­вао да им је ар­би­тар Жив­ко­вић ре­као да оста­ну у ту­не­лу и че­ка­ју знак за на­ста­вак ме­ча:

– Мо­жда је ре­као сво­јим ко­ле­га­ма, на­ма ни­ко ни­је то ре­као. Мом­ци су ушли у свла­чи­о­ни­цу, кре­ну­ли да се ту­ши­ра­ју. Ни­је утак­ми­ца пре­ки­да­на јед­ном, већ се­дам-осам пу­та. Ви­ше смо би­ли у ма­гли не­го на све­тлу. За ко­га се игра фуд­бал. Би­ло је по­ште­них на­ви­ја­ча ко­ји су до­шли да гле­да­ју игру. Ста­ди­он је мо­рао да се ис­пра­зни нај­ма­ње пет пу­та. Стра­шно је шта ми до­жи­вља­ва­мо.