Михо, легендо, живиш у нашим срцима

И ове године, 16. децембра, присетићемо се нашег Синише Михајловића. Јер, један од највећих српских фудбалера у историји и члан друге шампионске генерације Војводине, преминуо је на данашњи дан 2022. године.

Миха је дуго водио битку против опаке болести, акутне леукемије, која му је први пут дијагностикована још 2019. године. Миха је своје шампионско срце показао, опоравио се и чак се вратио тренерском послу у италијанској Болоњи, али нажалост, болест се вратила, а пре тачно три године преминуо је један од најважнијих чланова друге шампионске генерације „старе даме“.

И његов кум и целоживотни пријатељ – Мирослав Тањга, данас је на клупи „старе даме“, а овако се присетио свог Синише, по ком је и дао име свом сину, првотимцу Војводине.

– Толико тога ме овде подсећа на њега. Наша Војводина, наши терени, наш Нови Сад… Песме, изласци, све… Није лако, верујте ми. Кроз све ствари у животу смо пролазили заједно. Толико је било ту толико ситуација животних, фудбалских… Дошли смо до односа који можеш да изградиш са јако мало људи у животу.

Миха и Тањга стигли су заједно у Нови Сад, у лето 1988. године, у тренуцима када је клуб био на великој прекретници. Отишао је тренер Ивица Брзић, а за њим и важни играчи – Бегановић, Скакић, Поповић, Токовић, а дозволу да оде у иностранство добио је Зовко, док се на одслужење војног рока спремао Ђуричић. Спортски директор Милорад Косановић, одлучио је да направи кључан рез и направи моментално снажан тим склопљен од младих играча, а први у реду био је – Синиша Михајловић, који је тада као тршави дечак стигао из свог Борова, а за њим долазе и Пунишић и Јоксимовић из Црвене звезде, Јокановић и Мухић из Новог Сада и многи други.

Нови тренер Љупко Петровић одмах је у ватру гурнуо младог Михајловића и Синиша је то знао да врати на прави начин. Био је један од кључних играча у походу ка шампионској титули, иако су сведоци тог доба, као и људи унутар клуба чак и отворено говорили да је средина табела објективан резултат.

Миха, Јокан, наш садашњи тренер Мирослав Тањга, предовођени искуснијим играчима попут Шестића, мислили су другачије. Војводина је освојила своју другу шампионску титулу и последњу до данашњег дана.

Синиша Михајловић је у дресу Војводине уписао 90 званичних наступа и постигао 19 погодака, а касније је наступајући за Црвену звезду, Рому, Сампдорију, Лацио и Интер освојио све могуће трофеје до 2006. године када се и пензионисао.

Колико су му Војводина и Нови Сад били у срцу, најбоље показује и Михина одлука да свој опроштајни меч одигра баш на „Карађорђу“. У спектакуларном сусрету 28. маја 2007. године пред испуњеним трибинама „Карађорђа“, на терен су истрчали легендарни Михини саиграчи из Интера – Фиго, Златан Ибрахимовић, Валтер Самјуел, Марко Матераци, Дејан Станковић, Сантијаго Солари, Патрик Вијеира, Манћини, Иван Kордоба, Максвел, као и бројни Синишини пријатељи и саиграчи из осталих клубова – Христо Стоичков, Предраг Мијатовић, Драган Стојковић Пикси, Фернандо Kоуто, Анђело Перуци, Винћенцо Монтела, браћа Филипо и Симоне Инзаги.

Синиша је касније као тренер водио Катанију, Фиорентину, Сампдорију, Милан, Торино и Болоњу, а на клупи репрезентације Србије седео је током 2012. и 2013. године.

Ипак, никада није крио да је Војводина била у његовом срцу, уосталом, и Град Нови Сад био је његов дом, где год да је играо или касније радио као тренер.

Михајловића и данас памтимо са поносом и сетом, али не само само због голова, асистенција, већ и као господина у копачкама, идола једне генерације, ратоборног карактера који је у свима нама увек будио мотивацију и жељу да макар на дан будемо баш као он.