СПОНЗОР ТИМА КОЛА
ДНЕВНИКОВ ТУРНИР
ЛИНКОВИ
Данас је у просторијама у Конгресној сали Новосадског сајма, фудбалски клуб Војводина одржао комеморацију у част Милорада Косановића, творца друге шампионске генерације „старе даме“ и човека који је златним словима уписао своје име у историју српског фудбала.
У присуству чланова породице Милорада Косановића, бројних пријатеља, те председника ФК Војводина Драгољуба Збиљића, председника ФС Србије Драгана Џајића, као и Љубише Тумбаковића и бројних функционера из ФС Војводине, бираним речима од њега су се данас опростили – садашњи шеф стручног штаба и бивши члан друге шампионске генерације „старе даме“ – Мирослав Тањга, председник секције ветерана Црвене звезде Бошко Ђуровски, председник секције ветерана Војводине Миладин Пураћ и члан УО Војводине Петар Ђурђев.
– Косан је био човек за сва времена. Човек са којим сте могли да причате о свакој текми, о фудбалу, о животу или неким небитним стварима, увек је имао добар савет. Морам да га похвалим као човека јер је многе од нас направио људима. Мислим на генерацију 1988/89 која је освојила ту шампионску титулу. Он је био тај који је са Љупком Петровићем и председником Смедеревцом који је створио ту генерацију која је освојила шампионску титулу. То нико није очекивао, искрено ни ми нисмо очекивали, јер није било реално. Али ми и данас то причамо, да је битно веровати и сањати. Ми смо ту урадили. Верујте ми, да није било њега, да није било његове вере, жеље и пре свега памети да окупи све те људе, ми не бисмо били прваци државе. За награду смо добили 5.000 евра у три рате, нико није рекао реч, сви су били весели. И све нас је још тада убедио да паре нису ту, да су негде преко. И ми смо веровали и тако је и било. Али више од пара, било је важније то што смо постали на неки начин људи захваљујући његовом односу према нама. Знате, он и када вас нешто слаже, он је то радио са стилом, а то мора да се ради. Не мислим тиме ништа лоше, већ желим да кажем да је био један шмекер, који је умео да живи. Ја сам био са њим у Кини, у Москви, имао сам прилику да видим колико га цене и поштују. И можда нисмо ни знали каквог човека каквог смо имали међу нама. Ми смо се често састајали, код Безе или на неким другим местима поред Дунава, да причамо о фудбалу и о животу и није ми лако да причам. Био је велики и поштен човек, велики интелектуалац и нека му је вечна слава – рекао је шеф стручног штаба Војводине Мирослав Тањга.
Испред Црвене звезде, од Косановића се опростио и Бошко Ђуровски.
– Имам изузетно велику част да испред фудбалског клуба Црвена звезда и њеног руководства које је данас оправдано одустно, кажем неколико речи о нашем Милораду Косановићу, нашем Косану како смо га звали. Какав је био човек, ко је био Милорад Косановић, наш Косан? Човек великог фудбалског знања који је поседовао велике менаџерске способности који је имао харизму, да окупи људе око себе и да их опчини. Елоквентан, како је рекао један писац – да је могао и са царем разговарати. Мени је тешко да причам, али ако набрајам све квалитете које је имао, не могу да прескочим да кажем да је био интелектуалац. Оно што је мене највише импресионирало како са руководством клубова, тако и са представницима медијима, а посебно са играчима које је тренирао. Он је имао феноменалну комуникацију са играчима како на терену, тако и ван терена. Читао сам његове изјаве, који нису имали довољну минутажу код њега, али су га ценили и поштовали. То је врхунац тренерског посла када имате 25 играча и сви су о њему исто мислили и говорили – истакао је Ђуровски.
Председник секције ветерана ФК Војводина Миладин Пураћ подсетио је на богату каријеру Милорада Косановића.
– Рођен је у Шидским Бановцима 4. јануара 1951. године. Сениорску каријеру започео је у Борову, након чега са 20 година одлази у иностранство, тачније у шведски Малме, где је наступао три године и за то време са Малмеом је освојио првенство и два купа Шведске, што је мање познато нашој фудбалској јавности. Након Малмеа једну сезону провео је у зрењанинском Пролетеру, а потом 1975. долази у ФК Војводину, где је играо пуних пет година и за то време одиграо је укупно 120 утакмица. Из Војводине 1980. године одлази у РФК Нови Сад где 1983. завршава играчку каријеру. Након тога школовао се за тренера, али није одмах радио у струци. Почетком 1988. до 1991. године постаје спортски директор првог тима Војводине са којом је успео да у сезони 1988/89. освоји другу шампионску титулу.
Тренерским послом почиње да се бави 1992. године као тренер првог тима Војводине и већ 1993. осваја јесењу титулу са својим тимом. У Војводини као тренер остаје до 1995. године, након чега једну сезону ради на Малти. У сезони 1997/98. био је тренер Црвене звезде. Године 1999. одлази у Кину где постиже врхунске-галактичке резултате са најбољим кинеским клубовима. У Кини остаје до 2004. године. Поново се враћа у наш фудбал 2005. године и поново је тренер у Црвеној звезди. Да би се поново вратио у Кину 2006. до 2011. године. Од 2013. до 2023. водио је клубове у Србији: Нови Пазар, Борац-Чачак, Напредак, Раднички Ниш и Младост из Лучана када је и завршена његова тренерска каријера. Све у свему једна богата фудбалска каријера у правом смислу те речи. Важио је за врсног стратега и теоретичара фудбала. Био је веома директан и оштар у својим ставовима и није подлегао компромисима, по чему га многи и памте. Од кад је отишао у тренерску пензију последње две године провео је са својим саиграчима и другарима као члан Секције ветерана ФК Војводина. Чињеница је да је отишао прерано, али се остварио, не само у професији већ као добар супруг и отац. Иза њега остаје његова дивна породица којој ће много недостајати. Драги наш Мишо, ево прошло је већ пола века од када си стигао у Нови Сад. Иако си из њега одлазио, никад ниси у потпуности отишао, баш као што никад ниси напустио ни своју Војводину. Каде се сад осврнемо, видимо да ће твоје дело још дуго трајати, да ће га памтити и све оне генерације које ће доћи после нас. Почивај у вечном миру. Последњи поздрав од Твоје Секције ветерана ФК Војводина – поручио је Миладин Пураћ.
За крај, члан УО Војводине Петар Ђурђев говорио је о значају Милорада Косановића у историји своје „старе даме“.
– Мени је припала та дужност да се у име ФК Војводина опростим од Милорада Косановића. Сложићемо се сви да то није нимало лак задатак, јер Војводина није само спортско друштво, она је много више од тога. Она је саставни део овог града, његове свакодневице и његове историје. Већ скоро 112 година Војводина живи кроз људе који су је волели и чували, а један од њих је и Милорад Косановић. Цео свој живот везао еј за ту прелепу игру фудбал као играч, тренер, директор и у свакој улози оставио је дубок траг. Зато његово име неће остати у безличним списковима и статистикама, већ ће вечно остати у памћењу клуба и у сећању Новог Сада. Треба подсетити и на чињеницу да је био део Војводине још од играчких дана. Најбољи период имао је 1975. до 1977. године, у то време његов тренер био је Тодор Веселиновић, један од највећих фигура у историји нашег клуба. Сам Веселиновић сматрао је Косановића оличењем пожртвовања и борбености, да је давао другима и да су га касније те одлике красиле у каријери. Управо та школа Војводине уткала је и његов каснији пут, у клуб се враћао у различитим улогама, био је после и технички директор и тренер. Тај континуитет није био случајан, јер је био плод дубоког разумевања значаја клуба и као самог града Новог Сада. Сви који су га познавали памте његову посвећеност фудбалу. Веровао је да се успех не осваја пречицама, већ радом, дисциплином и одговорношћу. Велики тренери имају дар да у другима пробуде оно најбоље, та вештина не може се научити. Велики тренери се рађају, а не стварају, Косановић је потврда ове мисле. Заобилазним путем преко Детелинара, поново се у Војводини обрео као директор. Брзо су се ређали потписи играча који су касније остварили велике каријере. Драгуљ са Детелинаре Славиша Јокановић, Будимир Вујачић, Мирослав Тањга, Љуба Воркапић, Чедо Марас. Ипак на овом месту морамо напоменути чињеницу да је он одиграо кључну улогу за долазак Синише Михајловића у Нови Сад. Сама ова чињеница би била довољна да његово име буде уписано златним словима не само у историју Војводине и српског фудбала, већ и европског фудбала. Са поносом можемо да кажемо да је био део управе која је у Нови Сад донела другу шампионску титулу. Радио је у сложеним условима без шире друштвено-политичке подршке, у времену у ком је само истрајност могла да буде темељ успеха. Ипак, та екипа из 1989. освојила је титулу и показала да су јачи од свих препрека и околности. Косановић је касније на време схватио да се време мења, да фудбал и друштво улазе у ново време. Говорио је без увијања о директорима који су у своје фотеље улазили новцем из разних организација. Визионирски је упозоравао да клубови не могу да живе од новца, већ искључиво од свог рада и резултата тог рада и да неће моћи да опстану и да рачуни морају да буду чисти и јасни и одговорни јер само тај пут води ка здравом и одрживом фудбалу. Права величина једног успешног фудбалског спортског радника огледа се у способности да створи и обликује више генерација који ће репрезентовати један клуб, а Милорад Косановић је без сумње у томе успео – рекао је Петар Ђурђев.
Данас је у просторијама у Конгресној сали Новосадског сајма, фудбалски клуб Војводина одржао комеморацију у част Милорада Косановића, творца друге шампионске генерације „старе даме“ и човека који је златним словима уписао своје име у историју српског фудбала.
У присуству чланова породице Милорада Косановића, бројних пријатеља, те председника ФК Војводина Драгољуба Збиљића, председника ФС Србије Драгана Џајића, као и Љубише Тумбаковића и бројних функционера из ФС Војводине, бираним речима од њега су се данас опростили – садашњи шеф стручног штаба и бивши члан друге шампионске генерације „старе даме“ – Мирослав Тањга, председник секције ветерана Црвене звезде Бошко Ђуровски, председник секције ветерана Војводине Миладин Пураћ и члан УО Војводине Петар Ђурђев.
– Косан је био човек за сва времена. Човек са којим сте могли да причате о свакој текми, о фудбалу, о животу или неким небитним стварима, увек је имао добар савет. Морам да га похвалим као човека јер је многе од нас направио људима. Мислим на генерацију 1988/89 која је освојила ту шампионску титулу. Он је био тај који је са Љупком Петровићем и председником Смедеревцом који је створио ту генерацију која је освојила шампионску титулу. То нико није очекивао, искрено ни ми нисмо очекивали, јер није било реално. Али ми и данас то причамо, да је битно веровати и сањати. Ми смо ту урадили. Верујте ми, да није било њега, да није било његове вере, жеље и пре свега памети да окупи све те људе, ми не бисмо били прваци државе. За награду смо добили 5.000 евра у три рате, нико није рекао реч, сви су били весели. И све нас је још тада убедио да паре нису ту, да су негде преко. И ми смо веровали и тако је и било. Али више од пара, било је важније то што смо постали на неки начин људи захваљујући његовом односу према нама. Знате, он и када вас нешто слаже, он је то радио са стилом, а то мора да се ради. Не мислим тиме ништа лоше, већ желим да кажем да је био један шмекер, који је умео да живи. Ја сам био са њим у Кини, у Москви, имао сам прилику да видим колико га цене и поштују. И можда нисмо ни знали каквог човека каквог смо имали међу нама. Ми смо се често састајали, код Безе или на неким другим местима поред Дунава, да причамо о фудбалу и о животу и није ми лако да причам. Био је велики и поштен човек, велики интелектуалац и нека му је вечна слава – рекао је шеф стручног штаба Војводине Мирослав Тањга.
Испред Црвене звезде, од Косановића се опростио и Бошко Ђуровски.
– Имам изузетно велику част да испред фудбалског клуба Црвена звезда и њеног руководства које је данас оправдано одустно, кажем неколико речи о нашем Милораду Косановићу, нашем Косану како смо га звали. Какав је био човек, ко је био Милорад Косановић, наш Косан? Човек великог фудбалског знања који је поседовао велике менаџерске способности који је имао харизму, да окупи људе око себе и да их опчини. Елоквентан, како је рекао један писац – да је могао и са царем разговарати. Мени је тешко да причам, али ако набрајам све квалитете које је имао, не могу да прескочим да кажем да је био интелектуалац. Оно што је мене највише импресионирало како са руководством клубова, тако и са представницима медијима, а посебно са играчима које је тренирао. Он је имао феноменалну комуникацију са играчима како на терену, тако и ван терена. Читао сам његове изјаве, који нису имали довољну минутажу код њега, али су га ценили и поштовали. То је врхунац тренерског посла када имате 25 играча и сви су о њему исто мислили и говорили – истакао је Ђуровски.
Председник секције ветерана ФК Војводина Миладин Пураћ подсетио је на богату каријеру Милорада Косановића.
– Рођен је у Шидским Бановцима 4. јануара 1951. године. Сениорску каријеру започео је у Борову, након чега са 20 година одлази у иностранство, тачније у шведски Малме, где је наступао три године и за то време са Малмеом је освојио првенство и два купа Шведске, што је мање познато нашој фудбалској јавности. Након Малмеа једну сезону провео је у зрењанинском Пролетеру, а потом 1975. долази у ФК Војводину, где је играо пуних пет година и за то време одиграо је укупно 120 утакмица. Из Војводине 1980. године одлази у РФК Нови Сад где 1983. завршава играчку каријеру. Након тога школовао се за тренера, али није одмах радио у струци. Почетком 1988. до 1991. године постаје спортски директор првог тима Војводине са којом је успео да у сезони 1988/89. освоји другу шампионску титулу.
Тренерским послом почиње да се бави 1992. године као тренер првог тима Војводине и већ 1993. осваја јесењу титулу са својим тимом. У Војводини као тренер остаје до 1995. године, након чега једну сезону ради на Малти. У сезони 1997/98. био је тренер Црвене звезде. Године 1999. одлази у Кину где постиже врхунске-галактичке резултате са најбољим кинеским клубовима. У Кини остаје до 2004. године. Поново се враћа у наш фудбал 2005. године и поново је тренер у Црвеној звезди. Да би се поново вратио у Кину 2006. до 2011. године. Од 2013. до 2023. водио је клубове у Србији: Нови Пазар, Борац-Чачак, Напредак, Раднички Ниш и Младост из Лучана када је и завршена његова тренерска каријера. Све у свему једна богата фудбалска каријера у правом смислу те речи. Важио је за врсног стратега и теоретичара фудбала. Био је веома директан и оштар у својим ставовима и није подлегао компромисима, по чему га многи и памте. Од кад је отишао у тренерску пензију последње две године провео је са својим саиграчима и другарима као члан Секције ветерана ФК Војводина. Чињеница је да је отишао прерано, али се остварио, не само у професији већ као добар супруг и отац. Иза њега остаје његова дивна породица којој ће много недостајати. Драги наш Мишо, ево прошло је већ пола века од када си стигао у Нови Сад. Иако си из њега одлазио, никад ниси у потпуности отишао, баш као што никад ниси напустио ни своју Војводину. Каде се сад осврнемо, видимо да ће твоје дело још дуго трајати, да ће га памтити и све оне генерације које ће доћи после нас. Почивај у вечном миру. Последњи поздрав од Твоје Секције ветерана ФК Војводина – поручио је Миладин Пураћ.
За крај, члан УО Војводине Петар Ђурђев говорио је о значају Милорада Косановића у историји своје „старе даме“.
– Мени је припала та дужност да се у име ФК Војводина опростим од Милорада Косановића. Сложићемо се сви да то није нимало лак задатак, јер Војводина није само спортско друштво, она је много више од тога. Она је саставни део овог града, његове свакодневице и његове историје. Већ скоро 112 година Војводина живи кроз људе који су је волели и чували, а један од њих је и Милорад Косановић. Цео свој живот везао еј за ту прелепу игру фудбал као играч, тренер, директор и у свакој улози оставио је дубок траг. Зато његово име неће остати у безличним списковима и статистикама, већ ће вечно остати у памћењу клуба и у сећању Новог Сада. Треба подсетити и на чињеницу да је био део Војводине још од играчких дана. Најбољи период имао је 1975. до 1977. године, у то време његов тренер био је Тодор Веселиновић, један од највећих фигура у историји нашег клуба. Сам Веселиновић сматрао је Косановића оличењем пожртвовања и борбености, да је давао другима и да су га касније те одлике красиле у каријери. Управо та школа Војводине уткала је и његов каснији пут, у клуб се враћао у различитим улогама, био је после и технички директор и тренер. Тај континуитет није био случајан, јер је био плод дубоког разумевања значаја клуба и као самог града Новог Сада. Сви који су га познавали памте његову посвећеност фудбалу. Веровао је да се успех не осваја пречицама, већ радом, дисциплином и одговорношћу. Велики тренери имају дар да у другима пробуде оно најбоље, та вештина не може се научити. Велики тренери се рађају, а не стварају, Косановић је потврда ове мисле. Заобилазним путем преко Детелинара, поново се у Војводини обрео као директор. Брзо су се ређали потписи играча који су касније остварили велике каријере. Драгуљ са Детелинаре Славиша Јокановић, Будимир Вујачић, Мирослав Тањга, Љуба Воркапић, Чедо Марас. Ипак на овом месту морамо напоменути чињеницу да је он одиграо кључну улогу за долазак Синише Михајловића у Нови Сад. Сама ова чињеница би била довољна да његово име буде уписано златним словима не само у историју Војводине и српског фудбала, већ и европског фудбала. Са поносом можемо да кажемо да је био део управе која је у Нови Сад донела другу шампионску титулу. Радио је у сложеним условима без шире друштвено-политичке подршке, у времену у ком је само истрајност могла да буде темељ успеха. Ипак, та екипа из 1989. освојила је титулу и показала да су јачи од свих препрека и околности. Косановић је касније на време схватио да се време мења, да фудбал и друштво улазе у ново време. Говорио је без увијања о директорима који су у своје фотеље улазили новцем из разних организација. Визионирски је упозоравао да клубови не могу да живе од новца, већ искључиво од свог рада и резултата тог рада и да неће моћи да опстану и да рачуни морају да буду чисти и јасни и одговорни јер само тај пут води ка здравом и одрживом фудбалу. Права величина једног успешног фудбалског спортског радника огледа се у способности да створи и обликује више генерација који ће репрезентовати један клуб, а Милорад Косановић је без сумње у томе успео – рекао је Петар Ђурђев.
СПОНЗОР ТИМА КОЛА
ДНЕВНИКОВ ТУРНИР
ЛИНКОВИ