Видосављевић: Изградили смо победнички карактер

– При­ме­тио сам да лоп­та, по­сле до­да­ва­ња Алек­се Ву­ка­но­ви­ћа упу­ће­ног ме­ни, иде ма­ло ис­пред и да је за ни­јан­су ја­ча – об­ја­шња­ва Ви­до­са­вље­вић. – Уз то, кра­јич­ком ока ви­део сам и да је Стој­ко­вић ма­ло ви­ше иза­шао са свог го­ла, па сам са­мо са­че­као да она пад­не, а он­да да је по­кло­пим и упу­тим пре­ко ње­га. Ус­пе­ло ми је то, за­и­ста је гол био ја­ко леп и, на­рав­но да сам због то­га пре­сре­ћан.

– На исти на­чин сам раз­ми­шљао и на по­лу­вре­ме­ну, ка­да је ре­зул­тат био 0:0. То­ком сва­ке се­кун­де и ми­ну­та, без об­зи­ра на то ко нам је ри­вал и ко­ји је тре­нут­ни ре­зул­тат, ве­ру­је­мо да мо­же­мо да три­јум­фу­је­мо, из­гра­ди­ли смо по­бед­нич­ки ка­рак­тер и то нас кра­си. Има­мо на оку­пу од­лич­ну гру­пу игра­ча, за­и­ста ја­ко до­бро ра­ди­мо и за­слу­жу­је­мо све ово што нам се са­да де­ша­ва.

– За­и­ста смо кре­ну­ли ве­о­ма до­бро, али се ни­смо по­не­ли. Иде­мо од утак­ми­це до утак­ми­це, раз­ми­шља­ју­ћи ис­кљу­чи­во о на­ред­ној не­де­љи и о сле­де­ћем су­сре­ту. У фуд­ба­лу је све мо­гу­ће, по­ка­за­ло се то ви­ше пу­та и код нас, као и у ра­зним ли­га­ма Евро­пе, а ми има­мо наш сан, ве­ру­је­мо да мо­же­мо да га ис­пу­ни­мо, а на кра­ју пр­вен­ства ви­де­ће­мо сви за­јед­но шта ће да се до­го­ди.

– Ла­ла­то­вић је био наш тре­нер, али та­да ја ни­сам био у Вој­во­ди­ни. Си­гур­но је да по­зна­је на­шу еки­пу, али нас то по­себ­но не ре­ме­ти. Тре­ни­ра­мо и спре­ма­мо се да и про­тив Но­вог Па­за­ра пру­жи­мо што бо­љу игру, да бу­де­мо мак­си­мал­но фо­ку­си­ра­ни, па ће­мо да ви­ди­мо где ће то да нас од­ве­де. Во­лео бих да на­ша пу­бли­ка у су­бо­ту до­ђе у што ве­ћем бро­ју и да нас по­др­жи, јер нам ње­на по­моћ мно­го зна­чи, по­себ­но са­да, кад нас пра­те ја­ко до­бри ре­зул­та­ти. Уз хук с три­би­на, ко­ји нам за­и­ста пред­ста­вља до­дат­ни ве­тар у ле­ђа, же­ли­мо да све ово што ра­ди­мо бу­де на још ви­шем ни­воу – до­дао је Ми­лу­тин Ви­до­са­вље­вић.

НИСАМ РАНИЈЕ ИГРАО ПРОТИВ ЧУКАРИЧКОГ

– Пу­них осам и не­што ви­ше го­ди­на, про­вео сам у клу­бу с Ба­но­вог бр­да, у ко­ји сам до­шао из род­не Кур­шу­мли­је кад сам имао са­мо 13 ле­та – об­ја­снио је Ви­до­са­вље­вић. – Кад сам оти­шао на по­зај­ми­цу у Кра­гу­је­вац, ни­сам имао пра­во да играм, а ка­да сам пот­пи­сао уго­вор с Рад­нич­ким 1923, би­ло је до­го­во­ре­но да и да­ље не мо­гу да бу­дем на те­ре­ну ка­да се Кра­гу­јев­ча­ни са­ста­ју с Чу­ка­рич­ким. Због то­га сам, ето, тек као фуд­ба­лер Вој­во­ди­не, пр­ви пут играо про­тив Бр­ђа­на