Са посветом тренерима у Српској лиги

Овосезонско издање Српске лиге “Војводина“ тешко да је икога ко пажљиво прати фудбал у покрајини могло да остави равнодушним. Уместо приче о квалитетној и беспоштедној борби током читавог првенства много више се говорило о регуларности, унапред познатим исходима и утакмицама које су више личиле на договорене аранжмане него на неизвесна надметања.

Одговорност за такво стање не може се свести искључиво на играче. Значајан део терета носе и тренери, појединци који би требало да буду први чувари такмичарског интегритета. Уместо тога, многи су без поговора прихватили амбијент у ком су победе изгледале унапред уписане, а ремији пажљиво уклопљени у интересе табеле и циљеве постављене још пре почетка сезоне.

Посматрајући читав пролећни део, стиче се утисак да је само неколицина доследно инсистирала на такмичарској игри, без попуста, без калкулација…Велико је питање да ли се “та неколицина“ може пребројати на прсте једне руке…

Било је и оних који су у мањој мери учествовали у овом својеврсном “моду пријатељских утакмица“, али то не мења суштину. Свако ко је макар и делимично прихватио правила такве игре дао је свој допринос урушавању кредибилитета такмичења.

Највећи проблем није оно што се догодило ове сезоне, већ последице које ће остати. “Стручњаци“ који су прихватили овакве околности и постали део система у ком резултат није био искључиво производ игре, носиће тај терет и у наставку каријере. У озбиљним и потпуно регуларним такмичењима овакве сезоне биле би довољне да се озбиљно доведе у питање њихова стручност и професионални углед.

Ипак, остаје им прилика да из овога нешто науче. Да наставе школовање, усавршавање и рад, јер ће се многи од њих једног дана без сумње школовати за ПРО лиценцу (највише звање). Питање је само да ли ће до ње доћи као тренери који су пристали на компромисе или као стручњаци који су из једне од најконтроверзнијих сезона у историји Српске лиге извукли поуке које ће их учинити бољим.