
Прошла су 24 часа од завршетка последњег кола Војвођанске лиге “Југ”. Оно што се дешавало на теренима, вољом актера или не, већ је архивирано. Следе утакмице баража које ће, без сумње, представљати својеврсно друго полувреме свега онога што смо гледали јуче.
То је, уједно, увертира и за оно што ће се дешавати у наредном првенству, али вероватно и у годинама које долазе, ако се томе не стане на пут.
Оно што је извесно јесте да се у фудбалу све брзо заборавља. Тако ни дешавања од јуче више нису главна тема. Књига је затворена, како за људе у покрајинској кући фудбала, тако и за већину виновника намерних или ненамерних грешака.
Већ смо указали да следе баражи и да ће управо ту бити прилике да се виде ствари које до сада нису забележене.
Отежавајућа околност за све који би желели да побегну од одговорности јесте чињеница да се данас готово свака утакмица снима. Постоје видео-записи, сведоци и бројни докази, па је од истине све теже побећи, међутим реакције надлежних НЕМА!
ЧЕМУ СЛУЖЕ КАМЕРЕ?
Поставља се логично питање – чему уопште снимање утакмица ако снимци не служе као доказни материјал? Ако се после јасно забележених инцидената или судијских превида не покрећу поступци, не изричу казне и ако се сви понашају као да се ништа није догодило, онда снимци губе сврху и постају пука формалност.
Фудбалски терени препуни су камера, али утисак је да су оне ту само да забележе догађаје, не и да помогну у њиховом расветљавању. Уколико снимљене сцене не производе никакве последице за актере, клубове или појединце, онда се шаље порука да правила постоје само на папиру, а да се истина може игнорисати без икакве одговорности.
Зато је данас већа дилема чему служе снимци утакмица него шта се на њима заиста види.
Иронијом судбине, највећи добитак за поједине клубове био би да се укине снимање утакмица и забрани употреба мобилних телефона на стадионима. То би, међутим, значило потпуни медијски мрак.
А управо је борба против тог мрака један од највећих изазова који стоји пред војвођанским фудбалом. Јер претње, притисци и покушаји дискредитације све су чешћи, а најчешће долазе од оних који кривце за сопствене проблеме траже у другима, уместо у сопственом дворишту.
ЈЕДИНСТВЕНА ВОЈВОЂАНСКА ЛИГА/МАЊИ БРОЈ КЛУБОВА
Једно од решења, за оне који желе да се стане на пут све чешћим спорним ситуацијама, али и како се не би примењивала „моћ“ да до успеха стигне клуб који је подобан (то није остварио на терену)…било би скраћивање лига и смањење броја утакмица, како би сваки меч добио већу тежину и спортски значај, а мање простора оставио за приче које са фудбалом немају много додирних тачака.
Слободан пад војвођанског фудбала могао би у будућности да доведе до формирања само једне Војвођанске лиге. У том случају, од садашњих 48 клубова који се такмиче у три групе, места би било у јединственој зони за 16 најстабилнијих. Остали би били приморани да се окрену такмичењу у нижим ранговима или би, у најгорем сценарију, потпуно нестали са фудбалске мапе, што је све чешћи случај…

Прошла су 24 часа од завршетка последњег кола Војвођанске лиге “Југ”. Оно што се дешавало на теренима, вољом актера или не, већ је архивирано. Следе утакмице баража које ће, без сумње, представљати својеврсно друго полувреме свега онога што смо гледали јуче.
То је, уједно, увертира и за оно што ће се дешавати у наредном првенству, али вероватно и у годинама које долазе, ако се томе не стане на пут.
Оно што је извесно јесте да се у фудбалу све брзо заборавља. Тако ни дешавања од јуче више нису главна тема. Књига је затворена, како за људе у покрајинској кући фудбала, тако и за већину виновника намерних или ненамерних грешака.
Већ смо указали да следе баражи и да ће управо ту бити прилике да се виде ствари које до сада нису забележене.
Отежавајућа околност за све који би желели да побегну од одговорности јесте чињеница да се данас готово свака утакмица снима. Постоје видео-записи, сведоци и бројни докази, па је од истине све теже побећи, међутим реакције надлежних НЕМА!
ЧЕМУ СЛУЖЕ КАМЕРЕ?
Поставља се логично питање – чему уопште снимање утакмица ако снимци не служе као доказни материјал? Ако се после јасно забележених инцидената или судијских превида не покрећу поступци, не изричу казне и ако се сви понашају као да се ништа није догодило, онда снимци губе сврху и постају пука формалност.
Фудбалски терени препуни су камера, али утисак је да су оне ту само да забележе догађаје, не и да помогну у њиховом расветљавању. Уколико снимљене сцене не производе никакве последице за актере, клубове или појединце, онда се шаље порука да правила постоје само на папиру, а да се истина може игнорисати без икакве одговорности.
Зато је данас већа дилема чему служе снимци утакмица него шта се на њима заиста види.
Иронијом судбине, највећи добитак за поједине клубове био би да се укине снимање утакмица и забрани употреба мобилних телефона на стадионима. То би, међутим, значило потпуни медијски мрак.
А управо је борба против тог мрака један од највећих изазова који стоји пред војвођанским фудбалом. Јер претње, притисци и покушаји дискредитације све су чешћи, а најчешће долазе од оних који кривце за сопствене проблеме траже у другима, уместо у сопственом дворишту.
ЈЕДИНСТВЕНА ВОЈВОЂАНСКА ЛИГА/МАЊИ БРОЈ КЛУБОВА
Једно од решења, за оне који желе да се стане на пут све чешћим спорним ситуацијама, али и како се не би примењивала „моћ“ да до успеха стигне клуб који је подобан (то није остварио на терену)…било би скраћивање лига и смањење броја утакмица, како би сваки меч добио већу тежину и спортски значај, а мање простора оставио за приче које са фудбалом немају много додирних тачака.
Слободан пад војвођанског фудбала могао би у будућности да доведе до формирања само једне Војвођанске лиге. У том случају, од садашњих 48 клубова који се такмиче у три групе, места би било у јединственој зони за 16 најстабилнијих. Остали би били приморани да се окрену такмичењу у нижим ранговима или би, у најгорем сценарију, потпуно нестали са фудбалске мапе, што је све чешћи случај…




























