СПОНЗОР ТИМА КОЛА
ДНЕВНИКОВ ТУРНИР
ЛИНКОВИ
Данас је био посебан дан на стадиону „Карађорђе“, на ком су се окупили чланови прве шампионске генерације. Јер пре тачно шест деценија, 1966. године, „стара дама“ је подигла први шампионски пехар.
Многи нису свесни колико је то био велики подвиг, као што многи не знају нити могу да знају да је тадашња Прва лига била, како кажу њени савременици – „пета најјача у Европи“.
И када на то додамо да је Војводина постала ПРВА која је прекинула доминацију велике четворке – Црвене звезде, Партизана, Динама и Хајдука и испред њих се попела на постоље, онда да – ово је засигурно најзначајнији дан у историји „старе даме“.
И наравно, тим поводом, Секција ветерана ФК Војводина, одлучила је да га обележи у свом стилу – свечано, у кругу најближих, оних који су још увек са нама, уз сећање и препричавање оних који, нажалост, нису.
Присутнима се најпре обратио и члан УО ФК Војводина Петар Ђурђев, који се захвалио првој шампионској генерацији на једном од најважнијих подвига у историји „старе даме“.
– Част је данас бити на нашем стадиону „Карађорђе“ приликом обележавања једног од најважнијих момената у историји нашег клуба. Када су момци у бело-црвеном предвођени Вујадином Бошковом и Бранком Станковићем успели да учине немогуће, а то је да сруше мит о великој четворки и донесу прву титулу државног шампиона у Нови Сад. Војводина је једна од ретких клубова која је играла у царевини, краљевини и републици и у тих 50 година трајања од 1914. године много је урадила за југословенски фудбал. Ту пре свега мислимо на генерацију која је играла крајем четрдесетих, као и она која се прозвала златном која није успела да освоји титулу у педесетим годинама. И онда се појавила та генерација, која је направила огроман подвиг. Успела не само да спортски обрадује Нови Сад, већ и да отвори пут осталим клубовима у старој Југославији да дођу до шампионског трона. Та титула је потврђена и значајним учешћем у Купу шампиона, када је ова генерација испала у четвртфиналу. Тај подвиг из 1966. и данас одјекује ходницима сећања нашег клуба, и приказује да је успех могућ и генерацију интелектуалаца, који су поносно носили тај дрес, који никада нису помишљали на финансијски моменат, већ да буду достојни историје, славе и традиције нашег клуба и да репрезентују Нови Сад. Желим да их све поздравим и да се захвалим што су учинили за све нас и да свим нашим навијачима честитам овај важан датум – рекао је Ђурђев.
Почасни председник Секције ветерана Васа Пушибрк бираним речима се обратим свим присутнима.
– Разговарао сам са нашим Силвестером Такачом, нашим најбољим играчем из те генерације, који је поздравио све присутне данас. Он је рекао да смо играли модеран фудбал, играли смо пресинг и нисмо дозвољавали нашим ривалима да нас нападну. Такач каже да смо ми играли тада модеран фудбал, баш као што данас игра Пари Сен Жермен. Имали смо снаге да нападамо и да се бранимо, имали смо сјајног голмана нашег Илију Пантелића и на крају смо играјући модеран фудбал, са много кондиције и освојили смо ту прву шампионску титулу. А ја желим да ми доживимо и ту трећу шампионску титулу – рекао је Пушибрк.
Након тога, уручено је седам плакета преосталим живим играчима или њиховим заступницима, а то су – Силсвестер Такач, Васа Пушибрк, Радивој Радосав, Афолф Ламби, Ђорђе Милић, Рајко Алексић и Анђелко Маринковић. Посебну плакету добио је доктор Мића Станишић, који је био и доктор прве шампионске генерације, а данас има 95 година.
– Лепа сећања. Били су здрави, нису се много повређивали, јер су живели спортски, па сам и ја имао мање посла него лекари у другим клубовима. Било ми је лепо, иако је било и тешко, путовали смо много, по Југославији и по свету. Сећам се и да смо ишли и у Мексико и све су то лепа сећања. Живи смо још увек, жао ми је што нас нема више међу живима – поручио је 95-годишњи лекар прве шампионске генерације.
Силвестер Такач се јавио на видео позив и потврдио речи Васе Пушибрка, да је тадашња Воша била као садашњи – Пари Сен Жермен.
– Најбитније је то што смо били шампиони. У то доба смо играли модеран, као што данас игра Пари Сен Жермен. Они су до сада имали три најбоља играча на свету Месија, Ембапеа и Нејмара, а са њима нису успели да освоје ни титулу у Француској, а камоли у Лиги шампиона. После су постали јак колектив, играли су као један, међусобно су се чували и помагали, као ми у тој шампионској сезони – рекао је Такач.
На ред је дошла и слављеничка торта са бројем 60, у бојама Војводине, а онда и премотавање сећања на подвиг који се ето већ шест деценија препричава као један од највећих у историји, не само Војводине, већ и нашег фудбала.
Данас је био посебан дан на стадиону „Карађорђе“, на ком су се окупили чланови прве шампионске генерације. Јер пре тачно шест деценија, 1966. године, „стара дама“ је подигла први шампионски пехар.
Многи нису свесни колико је то био велики подвиг, као што многи не знају нити могу да знају да је тадашња Прва лига била, како кажу њени савременици – „пета најјача у Европи“.
И када на то додамо да је Војводина постала ПРВА која је прекинула доминацију велике четворке – Црвене звезде, Партизана, Динама и Хајдука и испред њих се попела на постоље, онда да – ово је засигурно најзначајнији дан у историји „старе даме“.
И наравно, тим поводом, Секција ветерана ФК Војводина, одлучила је да га обележи у свом стилу – свечано, у кругу најближих, оних који су још увек са нама, уз сећање и препричавање оних који, нажалост, нису.
Присутнима се најпре обратио и члан УО ФК Војводина Петар Ђурђев, који се захвалио првој шампионској генерацији на једном од најважнијих подвига у историји „старе даме“.
– Част је данас бити на нашем стадиону „Карађорђе“ приликом обележавања једног од најважнијих момената у историји нашег клуба. Када су момци у бело-црвеном предвођени Вујадином Бошковом и Бранком Станковићем успели да учине немогуће, а то је да сруше мит о великој четворки и донесу прву титулу државног шампиона у Нови Сад. Војводина је једна од ретких клубова која је играла у царевини, краљевини и републици и у тих 50 година трајања од 1914. године много је урадила за југословенски фудбал. Ту пре свега мислимо на генерацију која је играла крајем четрдесетих, као и она која се прозвала златном која није успела да освоји титулу у педесетим годинама. И онда се појавила та генерација, која је направила огроман подвиг. Успела не само да спортски обрадује Нови Сад, већ и да отвори пут осталим клубовима у старој Југославији да дођу до шампионског трона. Та титула је потврђена и значајним учешћем у Купу шампиона, када је ова генерација испала у четвртфиналу. Тај подвиг из 1966. и данас одјекује ходницима сећања нашег клуба, и приказује да је успех могућ и генерацију интелектуалаца, који су поносно носили тај дрес, који никада нису помишљали на финансијски моменат, већ да буду достојни историје, славе и традиције нашег клуба и да репрезентују Нови Сад. Желим да их све поздравим и да се захвалим што су учинили за све нас и да свим нашим навијачима честитам овај важан датум – рекао је Ђурђев.
Почасни председник Секције ветерана Васа Пушибрк бираним речима се обратим свим присутнима.
– Разговарао сам са нашим Силвестером Такачом, нашим најбољим играчем из те генерације, који је поздравио све присутне данас. Он је рекао да смо играли модеран фудбал, играли смо пресинг и нисмо дозвољавали нашим ривалима да нас нападну. Такач каже да смо ми играли тада модеран фудбал, баш као што данас игра Пари Сен Жермен. Имали смо снаге да нападамо и да се бранимо, имали смо сјајног голмана нашег Илију Пантелића и на крају смо играјући модеран фудбал, са много кондиције и освојили смо ту прву шампионску титулу. А ја желим да ми доживимо и ту трећу шампионску титулу – рекао је Пушибрк.
Након тога, уручено је седам плакета преосталим живим играчима или њиховим заступницима, а то су – Силсвестер Такач, Васа Пушибрк, Радивој Радосав, Афолф Ламби, Ђорђе Милић, Рајко Алексић и Анђелко Маринковић. Посебну плакету добио је доктор Мића Станишић, који је био и доктор прве шампионске генерације, а данас има 95 година.
– Лепа сећања. Били су здрави, нису се много повређивали, јер су живели спортски, па сам и ја имао мање посла него лекари у другим клубовима. Било ми је лепо, иако је било и тешко, путовали смо много, по Југославији и по свету. Сећам се и да смо ишли и у Мексико и све су то лепа сећања. Живи смо још увек, жао ми је што нас нема више међу живима – поручио је 95-годишњи лекар прве шампионске генерације.
Силвестер Такач се јавио на видео позив и потврдио речи Васе Пушибрка, да је тадашња Воша била као садашњи – Пари Сен Жермен.
– Најбитније је то што смо били шампиони. У то доба смо играли модеран, као што данас игра Пари Сен Жермен. Они су до сада имали три најбоља играча на свету Месија, Ембапеа и Нејмара, а са њима нису успели да освоје ни титулу у Француској, а камоли у Лиги шампиона. После су постали јак колектив, играли су као један, међусобно су се чували и помагали, као ми у тој шампионској сезони – рекао је Такач.
На ред је дошла и слављеничка торта са бројем 60, у бојама Војводине, а онда и премотавање сећања на подвиг који се ето већ шест деценија препричава као један од највећих у историји, не само Војводине, већ и нашег фудбала.
СПОНЗОР ТИМА КОЛА
ДНЕВНИКОВ ТУРНИР
ЛИНКОВИ