Пуне трибине украс сезоне

У по­лу­фи­на­лу ба­ра­жа за пла­сман на вој­во­ђан­ски „Југ“, пред 600 гле­да­ла­ца, ЖСК је пре­ско­чио На­пре­дак из По­пи­на­ца, бо­љим из­во­ђе­њем пе­на­ла (5:3). По­сле 90 ми­ну­та ни­је би­ло по­бед­ни­ка (2:2), иако су до­ма­ћи­ни до 78. ми­ну­та има­ли два го­ла ка­пи­та­ла.

 – Не­пи­са­но пра­ви­ло о нај­о­па­сни­јем ре­зул­та­ту по­но­во је до­шло до из­ра­жа­ја. У 20. ми­ну­ту, во­ди­ли смо са два го­ла раз­ли­ке и мно­ги су та­да по­ми­сли­ли да је при­ча за­вр­ше­на. Го­сти су по­ка­за­ли да има­ју од­ли­чан тим, пред крај ме­ча, вра­ти­ли су се у игру. Ни­је би­ло па­ни­ке, зна­ли смо да има­мо по­у­зда­не из­во­ђа­че пе­на­ла, це­ле сед­ми­це смо при­пре­ма­ли пе­то­ри­цу истих за ова­кав сце­на­рио – ка­же Ми­ро­слав Ла­кић, пред­сед­ник клу­ба.

Са аспек­та ор­га­ни­за­ци­је до­ма­ћин је по­ло­жио ис­пит. Би­ла је ми­ли­на ви­де­ти пун ста­ди­он, ак­те­ри на те­ре­ну ни­су оста­ли ду­жни.

– Уло­жи­ли смо мно­го тру­да да све про­тек­не на нај­ви­шем ни­воу. Сли­ка пу­них три­би­на је украс се­зо­не, еки­па је до­бри­ми­гра­ма из­ма­ми­ла по­се­ту за по­нос. На­ви­ја­чи су пре­не­ли до­бру енер­ги­ју на игра­че, про­шли смо у фи­на­ле ба­ра­жа, што смо и при­жељ­ки­ва­ли пре ме­ча са На­прет­ком. Без об­зи­ра на ис­ход на­ред­ног ме­ча, игра­чи и струч­ни штаб су сјај­но из­не­ли се­зо­ну и оста­ће за­пи­са­на као јед­на од нај­у­спе­шни­јих у по­след­њих не­ко­ли­ко го­ди­на – ја­сан је Ми­ро­слав Ла­кић.

Ни­је мо­гло без дра­ме. Од 2:0 до 2:2, по ки­ши и ве­тру, уз тен­зи­ју ко­ју не­ми­нов­но до­но­си пе­нал-ру­лет. Гол­ман Дра­жен­ко Са­ва­но­вић од­бра­нио је уда­рац ка­пи­те­на го­сти­ју Ми­ло­ша Јак­ши­ћа и то је био пре­лом­ни тре­ну­так.

– Ма­ло је не­до­ста­ја­ло да без пе­на­ла про­ђе­мо да­ље. По­пу­сти­ли смо у фи­ни­шу, те­шко је на истом ни­воу од­и­гра­ти меч без по­прав­ног ис­пи­та про­тив ква­ли­тет­ног ри­ва­ла. Зна­ли смо ко ће од игра­ча да из­во­ди пе­нал, био сам ре­ла­тив­но ми­ран, јер нам је про­це­нат успе­шно­сти у из­во­ђе­њу то­ком се­зо­не био на нај­ви­шем ни­воу – на­гла­ша­ва тре­нер Вла­ди­мир Пај­чин.

Сва­ки до­бар по­тез, са три­би­на ис­пра­ћен је апла­у­зом. На­пра­вље­на је хе­ми­ја ко­ја је тим по­гу­ра­ла у фи­на­ле ба­ра­жа са вој­во­ђан­ским ли­га­шем ЛСК-ом. Тим из Ла­ћар­ка од­и­грао је про­ле­ће за пам­ће­ње, осво­јио је 31 бод и по учин­ку у дру­гом де­лу је ме­ђу че­ти­ри нај­бо­ља са­ста­ва.

– Пре­о­стао је је­дан сте­пе­ник до Вој­во­ђан­ске ли­ге. Уло­гу фа­во­ри­та пре­пу­шта­мо про­тив­ни­ку, ако у ба­ра­жу уоп­ште не­што зна­чи на­ве­де­на уло­га. Иде­мо да ужи­ва­мо у фуд­ба­лу, то смо чи­ни­ли це­ле се­зо­не, не­ће­мо од­сту­пи­ти ни на кра­ју. За ру­ко­вод­ство и ме­не ови мом­ци су по­бед­ни­ци без об­зи­ра на ис­ход фи­на­ла ба­ра­жа.

Кар­то­ни из пр­вен­ства, пре­но­се се у ба­раж, па су ка­дров­ске бри­ге оп­те­ре­ће­ње уочи на­ред­них 90 ми­ну­та. Нај­бо­љи стре­лац Мар­ко Јо­ва­но­вић, гол­ман Дра­жен­ко Са­ва­но­вић и Урош Јер­ко­вић би­ће ме­ђу на­ви­ја­чи­ма.

– Си­ту­а­ци­ју не мо­же­мо да про­ме­ни­мо, бо­ри­ће­мо се са рас­по­ло­жи­вим сна­га­ма. Во­лео бих да смо у нај­ја­чем са­ста­ву, ри­вал је и од­мор­ни­ји, мно­го нас је по­тро­ши­ла прет­ход­на утак­ми­ца. Мо­ти­ва­ци­ју ни­шта ни­је по­му­ти­ло, при­жељ­ку­је­мо успех, а ако се то не до­го­ди пру­жи­ће­мо ру­ку ри­ва­лу. Би­ће­мо хра­бри и ди­сци­пли­но­ва­ни, у на­ди да ће нас то од­ве­сти у пра­вом сме­ру – ис­та­као је Вла­ди­мир Пај­чин.

М. Ме­ни­ћа­нин

ТЕ­ШКО БЕЗ ГОЛ­ГЕ­ТЕ­РА

Мар­ко Јо­ва­но­вић (37) по­сти­гао је у пр­вен­ству 23 го­ла. Ис­ку­сни на­па­дач мре­жу На­прет­ка по­го­дио је два пу­та, а био је пре­ци­зан и при­ли­ком из­во­ђе­ња пе­на­ла. Са њим у ти­му, при­ча је дру­га­чи­ја, ова­ко би­ће те­же ре­ши­ти офан­зив­не за­дат­ке. Са­ку­пио је че­ти­ри жу­та кар­то­на и ни­је на рас­по­ла­га­њу за фи­на­ле ба­ра­жа.

– Ме­ни је нај­те­же, пла­си­ра­ли смо се у фи­на­ле ба­ра­жа, а ни­сам у при­ли­ци да по­мог­нем са­и­гра­чи­ма. Оче­ку­је нас још јед­на зах­тев­на утак­ми­ца, по­ку­ша­ће­мо да из­не­на­ди­мо ри­ва­ла и уцр­та­мо Жа­баљ у ма­пу вој­во­ђан­ских ли­га­ша по­сле ви­ше од де­це­ни­је. Бит­но је да са­чу­ва­мо ста­бил­ност и из­др­жи­мо по­чет­ни при­ти­сак.