
АЛЕКСАНДАР И СЛОБОДАН ПАПРИЋ ДВЕ СЕЗОНЕ УЗАСТОПНО УВЕЛИ КЛУБОВЕ У ВИШИ РАНГ
За две године, фудбалери Црвене звезде из Новог Сада, прескочили су два ранга. Некадашњи српсколигаш је прошле сезоне, кроз бараж, напредовао из Друге у Прву новосадску лигу, док је у недавно завршеном првенству подручних лигаша био најбоље пласиран, чиме је стекао право да од јесени поново заигра на војвођанском “Југу“. Биланс од 21 победе, пет ремија и четири пораза, уз гол-разлику 96:27, отворио је врата вишег ранга.
Са капитенском траком саиграче је предводио Александар Папрић (41) и искуством уливао сигурност одбрамбеној линији.
– Одличан пролећни старт, серија победа без примљеног гола, уз тријумф у Беочину (2:0), дали су ветар у једра. Веровали смо да из прикрајка можемо да помрсимо конце екипама које су биле сврстане у круг кандидата за освајање првог места. Многи нас нису видели ни на позицији која води у бараж, јер смо дошли из нижег ранга, али радили смо у тишини, без тензије, свесни да тим поседује неопходну дозу квалитета да не буде на споредном колосеку – каже Александар Папрић.
Успех добија додатну вредност ако се посматра кроз призму чињенице да су црвено-бели половином етапе били четвртопласирани, са шест бодова мање од јесењег првака Цемента.
-Једини кикс у пролећном делу имали смо на домаћем терену са ОФК Футогом (0:0), а јесенас су нас Футожани победили, па су се показали као нерешива загонетка. После тог ремија на нашем терену, дошло је до промене тренера, уместо Ненада Зечевића, дошао је Мирослав Горданић. Била је привилегија да нас током сезоне тренирају двојица, не само добрих тренера, већ и квалитетних људи. Уживали смо у фудбалу, имали сјајну подршку руководства са председником Урошем Милојковићем и причу заокружи на најбољи начин.
Најискуснији првотимац на терену је провео 1.302 минута, а у победи против Фрушкогорца (5:0) уписао се у листу стрелаца.
-Ово ми је друга узастопна сезона у клубу и други мандат. За кратко време остварили смо резултате који сваког од нас чине поносним. Срце ми је пуно. Црвена звезда је, не тако давно, била српсколигаш. После испадања у најнижи ранг уследила је консолидација, потом и помак, својеврсни доказ да ништа не може преко ноћи. Драго ми је да сам имао част да као капитен предводим генерацију сјајних момака – нагласио је Александар Папрић.
Шест година млађи брат Слободан, одиграо је 29 мечева. Бројке показују да је био важна карика. Прошле сезоне, на војвођански “Југ“ изборио је пласман са Фрушкогорским партизаном из Буковца, овог пута то му је успело у црвено-белом дресу.
-Иза нас је захтевна сезона, потрошња енергије била је на максимуму. Кад је трка кренула нисмо били оптерећени размишљањем о вишем рангу, али како је време одмицало видели смо да смо равноправни са водећима и да уз пар освежења током зимског прелазног рока можемо да се умешамо у битку за прво место. Крајем марта, бодовно смо се поравнали са Цементом, а касније победом у директном окршају са Беочинцима направили кључни корак ка циљу – истиче Слободан Папрић.
Највећи део каријере везао је за новосадски Борац, где је својевремено био капитен старијем брату.
-Сада су се улоге промениле, Александар је, као најискуснији у екипи, задужио траку и био истински вођа на терену. И мени је, као њему, ово други мандат у Црвеној звезди, при чему је задовољство потпуно због учинка. Пружили смо максимум, није било сујете међу играчима, заиста смо функционисали као једна велика породица. Из одличне атмосфере и добре селекције кадра, направљен је темељ за овакав успех. Било је лакше, јер је клуб стабилан и има здраву причу.
Од 14 клубова на “Југу“, само три биће са територије ФСГ Новог Сада, поред Црвене звезде, за бодове ће се борити темеринска Слога и Борац (Шајкаш).
-Свесни смо разлике коју доноси промена ранга такмичења. Захтеви су на вишем нивоу и неминовно је да кадар претрпи промене. Не сумњам да ће руководство и стручни штаб заједничким снагама скоцкати тим способан да се са свима ухвати у коштац. Ником није по вољи да само једну сезону будемо међу војвођанским лигашима. Резултатски успон је приметан, посматрано кроз две претходне сезоне, жеља је да се настави, иако ће наредни корак бити најтежи, имајући у виду квалитет такмичења и озбиљност клубова – рекао је Слободан Папрић.
М. Менићанин
ИМА НЕКА ТАЈНА ВЕЗА
Премда је поуздани дефанзивац Слободан Папрић најдужи сениорски стаж остварио у Борцу, два уласка у виши ранг, режирао је са Црвеном звездом. Очигледно је да постоји нека тајна веза.
-На крају сезоне 2015/2016 изборили смо пласман у Српску лигу “Војводина“, пошто смо имали два бода више од другопласираног Јединства из Старе Пазове. Трка за првака свела се на два клуба, сећам се да смо у јесењем делу поражени у гостима, али смо на пролеће у Новом Саду победили (3:2). Искорак међу српсколигаше је највећи домет у историји клуба. После тога, задужио сам дрес темеринске Слоге.

АЛЕКСАНДАР И СЛОБОДАН ПАПРИЋ ДВЕ СЕЗОНЕ УЗАСТОПНО УВЕЛИ КЛУБОВЕ У ВИШИ РАНГ
За две године, фудбалери Црвене звезде из Новог Сада, прескочили су два ранга. Некадашњи српсколигаш је прошле сезоне, кроз бараж, напредовао из Друге у Прву новосадску лигу, док је у недавно завршеном првенству подручних лигаша био најбоље пласиран, чиме је стекао право да од јесени поново заигра на војвођанском “Југу“. Биланс од 21 победе, пет ремија и четири пораза, уз гол-разлику 96:27, отворио је врата вишег ранга.
Са капитенском траком саиграче је предводио Александар Папрић (41) и искуством уливао сигурност одбрамбеној линији.
– Одличан пролећни старт, серија победа без примљеног гола, уз тријумф у Беочину (2:0), дали су ветар у једра. Веровали смо да из прикрајка можемо да помрсимо конце екипама које су биле сврстане у круг кандидата за освајање првог места. Многи нас нису видели ни на позицији која води у бараж, јер смо дошли из нижег ранга, али радили смо у тишини, без тензије, свесни да тим поседује неопходну дозу квалитета да не буде на споредном колосеку – каже Александар Папрић.
Успех добија додатну вредност ако се посматра кроз призму чињенице да су црвено-бели половином етапе били четвртопласирани, са шест бодова мање од јесењег првака Цемента.
-Једини кикс у пролећном делу имали смо на домаћем терену са ОФК Футогом (0:0), а јесенас су нас Футожани победили, па су се показали као нерешива загонетка. После тог ремија на нашем терену, дошло је до промене тренера, уместо Ненада Зечевића, дошао је Мирослав Горданић. Била је привилегија да нас током сезоне тренирају двојица, не само добрих тренера, већ и квалитетних људи. Уживали смо у фудбалу, имали сјајну подршку руководства са председником Урошем Милојковићем и причу заокружи на најбољи начин.
Најискуснији првотимац на терену је провео 1.302 минута, а у победи против Фрушкогорца (5:0) уписао се у листу стрелаца.
-Ово ми је друга узастопна сезона у клубу и други мандат. За кратко време остварили смо резултате који сваког од нас чине поносним. Срце ми је пуно. Црвена звезда је, не тако давно, била српсколигаш. После испадања у најнижи ранг уследила је консолидација, потом и помак, својеврсни доказ да ништа не може преко ноћи. Драго ми је да сам имао част да као капитен предводим генерацију сјајних момака – нагласио је Александар Папрић.
Шест година млађи брат Слободан, одиграо је 29 мечева. Бројке показују да је био важна карика. Прошле сезоне, на војвођански “Југ“ изборио је пласман са Фрушкогорским партизаном из Буковца, овог пута то му је успело у црвено-белом дресу.
-Иза нас је захтевна сезона, потрошња енергије била је на максимуму. Кад је трка кренула нисмо били оптерећени размишљањем о вишем рангу, али како је време одмицало видели смо да смо равноправни са водећима и да уз пар освежења током зимског прелазног рока можемо да се умешамо у битку за прво место. Крајем марта, бодовно смо се поравнали са Цементом, а касније победом у директном окршају са Беочинцима направили кључни корак ка циљу – истиче Слободан Папрић.
Највећи део каријере везао је за новосадски Борац, где је својевремено био капитен старијем брату.
-Сада су се улоге промениле, Александар је, као најискуснији у екипи, задужио траку и био истински вођа на терену. И мени је, као њему, ово други мандат у Црвеној звезди, при чему је задовољство потпуно због учинка. Пружили смо максимум, није било сујете међу играчима, заиста смо функционисали као једна велика породица. Из одличне атмосфере и добре селекције кадра, направљен је темељ за овакав успех. Било је лакше, јер је клуб стабилан и има здраву причу.
Од 14 клубова на “Југу“, само три биће са територије ФСГ Новог Сада, поред Црвене звезде, за бодове ће се борити темеринска Слога и Борац (Шајкаш).
-Свесни смо разлике коју доноси промена ранга такмичења. Захтеви су на вишем нивоу и неминовно је да кадар претрпи промене. Не сумњам да ће руководство и стручни штаб заједничким снагама скоцкати тим способан да се са свима ухвати у коштац. Ником није по вољи да само једну сезону будемо међу војвођанским лигашима. Резултатски успон је приметан, посматрано кроз две претходне сезоне, жеља је да се настави, иако ће наредни корак бити најтежи, имајући у виду квалитет такмичења и озбиљност клубова – рекао је Слободан Папрић.
М. Менићанин
ИМА НЕКА ТАЈНА ВЕЗА
Премда је поуздани дефанзивац Слободан Папрић најдужи сениорски стаж остварио у Борцу, два уласка у виши ранг, режирао је са Црвеном звездом. Очигледно је да постоји нека тајна веза.
-На крају сезоне 2015/2016 изборили смо пласман у Српску лигу “Војводина“, пошто смо имали два бода више од другопласираног Јединства из Старе Пазове. Трка за првака свела се на два клуба, сећам се да смо у јесењем делу поражени у гостима, али смо на пролеће у Новом Саду победили (3:2). Искорак међу српсколигаше је највећи домет у историји клуба. После тога, задужио сам дрес темеринске Слоге.




























