
ШТА ДАНАС ПРЕДСТАВЉА СРПСКОЛИГАШКО НАДМЕТАЊЕ?
Војвођанска елита и даље окупља клубове велике традиције и звучних имена. Међутим, то више није гаранција квалитета. Последњих година такмичење је у видљивом паду, а разлози су бројни – клубови кубуре са финансијама, последице лошег рада долазе на наплату, а дугорочна стратегија у многим срединама готово да не постоји.
У сусрет новој сезони, поједини српсколигаши још нису ни почели припреме, што довољно говори о степену организације пред нова искушења.
Такмичење које је годинама носило епитет полупрофесионалног данас је, по начину функционисања, организацији и условима у којима клубови раде, тотално аматерски. Свакако ту изузимамо финансијски аспект, који у односу на претходна такмичења почиње да варира.
Такав утисак додатно појачава и чињеница да је почетак првенства померен готово до почетка школске године, што је потез који се тешко може повезати са озбиљно организованим рангом такмичења.
На квалитет лиге свакако утиче и наслеђе претходних сезона. Утакмице око којих су се годинама водиле полемике и сумње оставиле су озбиљну мрљу на угледу такмичења. Управо то одвраћа бројне стабилне и здраво организоване клубове од озбиљнијег искорака, јер се поставља питање колико се успех може градити искључиво на терену. Док год постоји и најмања сумња у регуларност, биће и оних који неће желети да улажу значајнија средства у борбу за виши ранг.
Без озбиљних промена, јасних критеријума и враћања поверења у регуларност такмичења, Српска лига „Војводина“ ће наставити да живи на угледу који је стекла у прошлости, док ће квалитет на терену све теже оправдавати њено име.

ШТА ДАНАС ПРЕДСТАВЉА СРПСКОЛИГАШКО НАДМЕТАЊЕ?
Војвођанска елита и даље окупља клубове велике традиције и звучних имена. Међутим, то више није гаранција квалитета. Последњих година такмичење је у видљивом паду, а разлози су бројни – клубови кубуре са финансијама, последице лошег рада долазе на наплату, а дугорочна стратегија у многим срединама готово да не постоји.
У сусрет новој сезони, поједини српсколигаши још нису ни почели припреме, што довољно говори о степену организације пред нова искушења.
Такмичење које је годинама носило епитет полупрофесионалног данас је, по начину функционисања, организацији и условима у којима клубови раде, тотално аматерски. Свакако ту изузимамо финансијски аспект, који у односу на претходна такмичења почиње да варира.
Такав утисак додатно појачава и чињеница да је почетак првенства померен готово до почетка школске године, што је потез који се тешко може повезати са озбиљно организованим рангом такмичења.
На квалитет лиге свакако утиче и наслеђе претходних сезона. Утакмице око којих су се годинама водиле полемике и сумње оставиле су озбиљну мрљу на угледу такмичења. Управо то одвраћа бројне стабилне и здраво организоване клубове од озбиљнијег искорака, јер се поставља питање колико се успех може градити искључиво на терену. Док год постоји и најмања сумња у регуларност, биће и оних који неће желети да улажу значајнија средства у борбу за виши ранг.
Без озбиљних промена, јасних критеријума и враћања поверења у регуларност такмичења, Српска лига „Војводина“ ће наставити да живи на угледу који је стекла у прошлости, док ће квалитет на терену све теже оправдавати њено име.




























