ФУДБАЛСКИ ПУТЕВИ БЛИЗАНАЦА ИВАНА И СЛОБОДАНА ЈАКОВЉЕВИЋА УКРШТАЛИ СЕ И ВАН ГРАНИЦА СРБИЈЕ
Када су се пре 33 године, у породилишту у Приштини, родили близанци Иван и Слободан Јаковљевић, у размаку од пет минута, срећа родитеља била је бескрајна. Није тајна да им је отац Небојша усадио љубав према фудбалу, пажљиво негујући пелцере, а данас је поносан, јер су обојица изградили каријере, чије детаље ће једног дана препричавати потомцима.
-Најбитније је да су постали часни и поштени људи, стекавши пријатеље на свим меридијанима. Кроз озбиљан однос према обавезама, неговали су вредности, које су им омогућиле да изграде интернационалне каријере. Поносан сам на њих, где год да су играли, нису прихватали споредне улоге. Упорност им је била звезда водиља – каже отац Небојша Јаковљевић.
Пет минута старији Иван, током каријере, бранио је боје Кабела, Новог Сада, ЧСК Пиваре, Звијезде (Градачац) и Радника из Бијељине, уз интернационално искуство и на теренима у Мађарској, Албанији и Хрватској. У Младост из Бачког Јарка, војвођанског лигаша са ”Југа”, стигао је из Вутекс Слоге (Вуковар).
-Обојица смо почели да тренирамо са шест година у родној Племетини, недалеко од Обилића, али због општепознатих дешавања на Косову и Метохији о озбиљнијем бављењу фудбалом у то време није могло да буде речи. Тек по доласку у Нови Сад, током 2004. године и средњошколских дана, заиграли смо, најпре у кадетима Кабела, а потом у омладинцима Новог Сада. Имао сам пех на Детелинари, услед прелома ноге, то ме је спутало ка првом тиму, док је Слободан догурао до сениорског погона – каже Иван Јаковљевић.
После опоравка од повреде, уследила су каљења у Иригу, Футогу и Челареву, као увертира за први одлазак преко границе.
-Највећи успех у каријери доживео сам у дресу Радника, јер сам са Бијељинцима освојио Куп ФС Републике Српске и Куп БиХ. Искусио сам и живот у Албанији, кроз наступе за Фљамуртари и Луфтетари. Тамо не постоји средина, или те прихвате, или не, а мени су две године пролетеле као трен. После епизоде у Вуковару, зимус се појавила опција да заиграм за Младост из Бачког Јарка. Мало сам се заситио иностранства, при чему се и породица обрадовала, пошто више времена проводим с њима – рекао је Иван Јаковљевић.
Трновит фудбалски пут је иза брата Слободана, иако би на први поглед, сходно чињеници да је у истом клубу већ седам година, неко помислио да су му одувек текли мед и млеко.
-Са Детелинаре сам ишао на позајмице у четврту и пету лигу, то ми је помогло у процесу играчког сазревања. Нови Сад је тада био друголигаш, постепено сам се изборио за минутажу, па је круна била капитенска трака. Уследили су изазови у Новом Пазару, пред увек пуним трибинама, па одлазак у Мађарску, одакле сам се вратио у Србију и одабрао Сурдулицу, као следећи степеник. Сезона у Раднику заузима посебно место у споменару, изборили смо пласман у Супер лигу. Шест месеци сам провео у Спартаку, затим наставио у БиХ, током 2014. године. Иван се из Радника отиснуо у Албанију, док сам ја потписао уговор са Зрињским – каже Слободан Јаковљевић.
У досадашњем делу Премијер лиге БиХ, уписао је 21 наступ, уз три гола против Посушја, Игмана и Широког Бријега. Одиграо је више од 200 мечева на премијерлигашкој сцени, чиме је утиснуо снажан печат у играчки пасош.
-Време проведено у БиХ, омогућило ми је да изградим фудбалски идентитет. Са Радником сам освојио Куп БиХ, док сам бранећи боје Зрињског имао част да подигнем три шампионска пехара. Мостар је моја друга кућа, у граду на Неретви, прихватили су ме као да сам поникао у клубу. Зрињски је озбиљан клуб, има покриће за највише циљеве, а пружа нам се прилика да на крају актуелне сезоне одбранимо титулу. Сви верујемо да ћемо у томе успети и исписати још једну блиставу страницу клупског алманаха – поручио је Слободан Јаковљевић.
Крајем маја, прославиће 34. рођендан и већ су у зрелим фудбалским годинама. Пасоши су им богати печатима, али нису све странице попунили, па о завршетку каријере још не размишљају…
М. Менићанин
ДВА НАЈДРАЖА ГОЛА
Премда у опису примарних задатака штопера није да постиже голове, Слободан Јаковљевић се одлично сналази и пред противничком мрежом. Издвојио је два најдража поготка:
-Дебитантске сезоне у Зрињском, у дербију са Сарајевом, био сам стрелац у победи од 1:0. Радо се сећам и финала Купа БиХ против Слободе из Тузле, када сам, такође, био прецизан.
ЗАЈЕДНО ОСВОЈИЛИ КУП БИХ
Фудбалски путеви су им се ван Србије укрштали у Мађарској и БиХ, као да их је животна нит спајала и држала на жељеном курсу.
-У Мађарској смо наступали за друголигаша Сигетсентмиклош, то је било у сезони 2013/2014. После тога, поново смо били заједно у Бијељини. Тренутно успевамо да се видимо три или четири пута годишње – каже Слободан Јаковљевић.
РОДИТЕЉИ И РОДБИНА У ПЛЕМЕТИНИ
Родитељи и цела родбина Јаковљевића, живе и данас у Племетини. Највећа подршка им је отац Небојша, којем је у ери модерних технологија, лакше да прати дешавања на утакмицама синова:
-Када је неки дерби у питању онда му није тешко ни да дође и уживо погледа. Отац је узор и највећа подршка – истиче Иван Јаковљевић.
ОТАЦ НАЈВЕЋА ПОДРШКА: Слободан, Небојша и Иван Јаковљевић